На кога деца више личе, маму или тату – чији су гени „јачи“

На кога деца више личе, маму или тату, често је питање које постављају не само родитељи или баке и деке, већ и рођаци, пријатељи, познаници. Сада је и наука покушала да да одговор, објашњавајући чији су гени јачи у наслеђивању, мајке или оца.
Sputnik

Када је у питању наслеђивање гена, али и чији гени имају више утицаја на изглед детета, родитељи сматрају да однос није пола-пола гена оца и мајке.

На пример, већина људи зна да гене носе ланци ДНК, који су састављени од 23 хромозома у облику слова икс или ипсилон.

Како преко гена добијамо трауматично искуство наших предака

Они су спаковани унутар ћелијског једра и ДНК коју садрже долази једнако од оба родитеља. Али, ћелија садржи још један хромозом, који се крије унутар митохондрије, преноси „Лајвсајенс“.

Митохондрија, или „батерија“ ћелије, производи енергију за ћелију и игра важну улогу у старењу или неким другим карактеристикама организма, утврдили су научници. Митохондрија има сопствени скуп ДНК који наслеђујемо само од мајке.

„То је јасан доказ да смо сличнији мајци него оцу“, каже Марика Хараламбос, генетичар са Краљевог колеџа у Лондону.

Поједине студије сугеришу да митохондријална ДНК има важну улогу код људске физичке издржљивости. Тако су, на пример, шпански и израелски научници испитивали један митохондријални ген, који је повезан са тиме колико кисеоника можемо да користимо током вежбања.

Њихова студија показала је да је ген који је повезан са слабијом физичком кондицијом мање присутан код најбољих бициклиста или атлетичара него код већине становништва.

Међутим, уместо да се поставља питање који родитељ „прилаже“ више гена, може се поставити чији гени су утицајнији.

Већина разлика у изгледу не зависи само од гена, већ од серије хемијских „прекидача“ који се налазе на врху наше ДНК и говори нашем телу који део гена да чита и преводи, а који да игнорише, каже Хараламбос.

Истина о плавим очима: Сви плавооки имају једног претка и једну супермоћ

„Постоји цео један ниво генетских варијација између људи који нису само секвенце гена“, каже она.

У феномену познатом као „утискивање“, ти прекидачи у потпуности искључују поједине гене, али само кад долазе од одређеног родитеља и ти обрасци остају и код наредних генерација.

Већина истраживања тврди да у нашем телу постоји између 100 и 200 таквих гена, али поједине студије наводе и да их има више. Такви гени нарочито су важни у мозгу и плаценти.

Научници се, међутим, не слажу да ли овакве гене више наслеђујемо од мајке или оца.

„Истраживања углавном показују да их је једнак број. У особинама за које су одговорни ови гени, личићете више на мајку или оца. Међутим, како „утискивање“ утиче на релативно мали број гена, и како је њихов број балансиран у односу мајка-отац, тај феномен неће одредити на ког родитеља ћете више личити“, каже Ендрју Ворд, генетичар са Универзитета Бат у Енглеској.

Међутим, поједина лабораторијска истраживања тврде да су очеви у предности када је наслеђивање изгледа деце у питању. Тако је истраживање из 2008. које су спровели научници са америчких универзитета Корнел и Сент Луис, показало да мајчини гени имају 1,5 пута више шансе да буду игнорисани него очеви.

Историјска загонетка: Шта је у руским генима

Сличне резултате научници са Универзитета Северна Каролина добили су седам година касније, уз то да су очеви гени били активнији у мозгу, а мајчини у плаценти. Међутим, и једно и друго истраживање до ових сазнања дошло је на основу опита на мишевима, док они на људима још нису рађени.

Али, научници тврде да чак иако су очеви или мајчини гени активнији, то не значи да ћете више личити на њих.

„Може да се деси да су неки гени, који су код родитеља били игнорисани, код деце буду активни. Може се рећи да имамо генетску слику захваљујући нашим родитељима, али је веома компликовано рећи да је она слична њиховој генетској слици“, каже Едвард Чуонг, генетски биолог са Универзитета Колорадо.

Прочитајте још:

Коментар