Новинар и дугогодишњи дописник руског Првог канала Евгеније Баранов на чело Руског центра за науку и културу дошао је почетком фебруара. Планова и идеја је, како каже, много, а оно што им је свима заједничко јесте будућа мисија Руског дома – да буде капија која повезује руски и српски народ не само на историјском и духовном, већ пре свега на практичном, савременом, људском нивоу.
Руси и Срби имају заједничку судбину
„Руски и српски народ имају заједничку судбину. Можемо имати нека политичка размимоилажења, неразумевање међу елитама, али у целини преживљавамо исту судбину. Мој задатак је да се та заједничка судбина и истински осети“, наглашава Евгеније Баранов који је током двадесетак година новинарске каријере у Србији и Републици Српској био у прилици да добро упозна српски менталитет и да овде стекне бројне пријатеље.
Наш саговорник уз ентузијазам каже да би волео да Руски дом постане „отворена капија између мале Србије и огромне Русије, кроз коју Срби могу да виде оно што се у Русији заиста дешава, а не оно што покушавају да им продају као информације о њој“.
„Желим да људи виде да је то савремена земља која се модернизује, да смо заинтересовани за напредак наших односа, које треба извући из оквира искључиво историјске и духовне блискости. Заинтересовани смо за младе људе, за то да нас заиста упознају, а да нас не воле само апстрактно“, наглашава Евгеније Баранов.
Бољи услови за образовање српске омладине у Русији
Према његовој оцени, један од основних праваца у којима би требало да се креће рад Руског дома у будућности јесте побољшање услова за образовање младих људи из Србије у Русији.
„Наши односи су све бољи и ближи, укључујући културу. Јасно је, међутим, да Србија није искористила потенцијал руског образовања које је заиста једно од најјачих на свету. Тај потенцијал није искоришћен из баналних разлога и с тим нешто треба учинити. Образовање и боравак у Русији су веома скупи. Русија не може на себе да преузме плаћање путних карата које постају све скупље, а главна ствар је у томе што не може да раздвоји своје и иностране грађане када је реч о стипендирању. Нажалост, те стипендије су веома ниске, отприлике око 2.000 рубаља, или 20 евра месечно, што је, практично, ништа када је реч о студентима из иностранства. Та сума није довољна, посебно за студенте у Москви и Санкт Петербургу“, објашњава Баранов.
Он додаје да је велики проблем и у томе што код младих људи заинтересованих за школовање у иностранству постоји велики страх од географске удаљености Србије и Русије.
„То је посебно изражено у време ове корона кризе, све те затворене границе, када људи више не знају да ли ће моћи да се врате, и ако могу, када ће то бити. Протекла година и корона криза посебно су се одразиле на укупну заинтересованост за образовање. То се не односи само на Русију, него уопште на образовање у иностранству. Због тога покушавамо свим снагама да заједно са српским колегама смислимо схему за додатно финансирање српских студената који желе да се образују у Русији“, каже нови директор Руског дома.
Он објашњава да Руски дом као државна организација нема право да оснива фондове, али да у разговорима са српским колегама тражи начине да се то ограничење премости.
„Треба успоставити фондове који ће, преко конкурса и додатних испита, омогућити најбољим студентима из Србије који су одлучили да иду у Русију да добију стипендије уз које ће моћи спокојно и нормално да живе и да уче. Почели смо да разговарамо с представницима локалних општина у Србији, које имају своје буџете за образовање, јер наш задатак није само да привучемо људе да се образују у Русији, него и да им омогућимо да се врате у своју земљу“, наглашава Баранов.
Као један од примера он наводи Зрењанин, чије локалне власти осмишљавају програм за стипендирање младих људи за профилно образовање у Русији, у складу с потребама локалног тржишта рада.
Учење руског језика у Србији
Када је реч о учењу руског језика у Србији и улоге Руског дома у томе, Баранов подсећа да у Руском центру за науку и културу постоје језички курсеви кроз које су прошле бројне генерације и добиле државне сертификате за разне нивое владања руским језиком.
„Нажалост, некада је руски језик заиста био један од првих страних језика који се овде учио, данас се тај избор проширио. Данас се суочавамо с тим да људи старијих генерација памте руски језик, али га не говоре. Надамо се да ћемо успети како доликује да конкуришемо нашим западним партнерима на плану учења руског, као језика који је савремен и примењив у животу. Ипак је то огромно тржиште - 140 милиона житеља Русије, као и 200 милиона житеља евроазијске заједнице. Ако се исправно изгради логика учења руског језика, а затим и вишег образовања и рада, то ће све моћи да конкурише европским језицима“, уверен је Баранов.
Шести април 1941. – Дан који Руси памте с болом и захвалношћу
Један од првих програма које Руски дом планира у наредном периоду јесте обележавање 80. годишњице почетка Другог светског рата у Србији, 6. априла.
„Очекујемо да ће крајем марта бити довољно информација у вези с епидемиолошком ситуацијом и да ћемо успети да усагласимо с градским властима низ програма којима желимо да нагласимо да Руси памте 6. април, да с болом преживљавају тај датум и да су захвални Србима, јер после те катастрофе... па, рецимо, да су немачки тенкови могли да се нађу у Русији и пре зиме, на јесен. Због тога је тај датум веома важан, захвални смо и памтимо га. И желимо да подсетимо Србе да га памтимо“, истиче Баранов.
Поред традиционалног обележавања 9. маја, Дана победе, које ће, како се нада директор Руског дома, ове године моћи да буде уприличено на улицама српских градова, планирано је и обележавање 145 година од почетка Српско-турског рата.
„То је за нас важан датум појављивања нашег руског добровољачког покрета, свуда у свету, а овде је око 3.500 руских живота који су положени на српској земљи. Због тога желимо да подсетимо наше српске пријатеље на те људе који су заветовали своје животе за независност и слободу српске државе. У Србији се често сећају историје Вронског, односно Рајевског, разумљиво је због чега, захваљујући и храму у Адровцу, али ту је и огроман број других познатих људи који су ратовали овде и били хероји тог рата. Мислим да се, на пример, не сме се заборавити велики руски уметник Василиј Пољенов, познат широм света. Мало ко од Срба зна да је он ратовао код Крушевца, да је награђен Таковским крстом и златном сабљом за храброст. Желимо да овде организујемо изложбу његових слика“, каже Евгеније Баранов.
Једна од идеја Руског дома јесте и да се, у сарадњи с локалним властима у Алексинцу, обједине објекти који се налазе на територији кроз коју је пролазила линија фронта, и да се ту направи меморијални комплекс, отворен за туристе.
„То је све у пречнику од пет километара од главне трансевропске магистрале која повезује Италију и Грчку, па и Турску, пола Европе овуда путује. Глупо је не користити бренд, јединствени у свету – историјски артефакт и причу о Ани Карењиној“, каже Баранов.
Јубилеј Достојевског - Језик који разумеју сви
У новембру ће се навршити и 200 година од рођења Фјодора Достојевског, једног од највећих руских и светских књижевника, који међу српским читаоцима има посебан статус.
„Не желимо да се све то сведе на формалне програме, на одржавање некаквог округлог стола на некакву општу тему, рецимо, Достојевски у животу српског народа. Очекујемо помоћ Санкт Петербурга, где се сваке године одржавају улични програми повезани с рођенданом Достојевског, то је такозвани Дан Д и ми желимо да то организујемо на трговима. То је веома примењиво у Београду, јер је цела идеја заснована на пантомими, на сценама из познатих дела Достојевског, али готово без руског језика, исказаним уз помоћ мимике. То ће онда бити доступно и разумљиво великом броју људи. Надамо се да ће сви наши програми бити оријентисани на људе, а не на пуко штиклирање неких важних датума. То је главни задатак“, наглашва Баранов.
Отворенији контакт Руског дома с публиком
Када је реч о контакту Руског дома с београдском публиком Баранов признаје да је он из много разлога недовољно отворен.
„Постоји неколико проблема који чине Руски дом платформом која није до краја отворена. Ти проблеми, наравно, немају везе с бесмислицама попут оне да се иза Руског дома одавно, годинама, крије некакав шпијунски штаб. Проблем је, напросто, у томе што Руски дом има прилично сложен правни статус, а тај проблем тек треба решавати како би се Руски дом претворио у јавну платформу. То не значи да је он затворен, него да велики број пројеката које бисмо могли да радимо на нивоу Руског дома сада не можемо да радимо јер постоје правна, статусна ограничења која нам везују руке. Веома се надамо да ћемо те проблеме решити... можда не тако брзо као што бисмо арожелели, али решићемо их“, обећава Баранов.