Велики и непоновљиви Дуда Ивковић био је селектор Здовцу у репрезентацији Југославије која је освојила златну медаљу на Светском првенству 1990. године, као и на ЕП 1989. и 1991, а ту је и сребро на Олимпијским играма у Сеулу 1988. године.
Једно од најболнијих сећања које Јуре Здовц памти, а везано је за Ивковића јесте Европско првенство у Риму, непосредно пред распад СФРЈ, када је од Здовца тражено да напусти тим, због чега је решио да покуца на Дудина врата у хотелу.
Због тога је искусни тренер, некада сјајни кошаркаш, поручио у разговору за грчку Газету да му је част што је дошао на последњи опроштај од Ивковића, али да му ту можда није било место.
„Све се одиграло јако брзо. Нико није знао да долазим на сахрану осим Жарка Паспаља. Када сам стигао на гробље са супругом, видео сам Жељка, Влада и Даниловића, пришао сам им и сео са њима. Обрадовић се изненадио када ме је видео. После нам је неко пришао и рекао да би било лако да ми однесемо Дуду у његову последњу кућу. Дино се такође појавио у последњем минуту. Нисам знао у том моменту да постоји симболични моменат у целој причи. Рећи ћу вам нешто, рекао сам то и супрузи. Можда није требало да будем тамо јер сам напустио репрезентацију Југославије. У сваком случају, била ми је част бити тамо, са моји старим пријатељима. Било је то последње збогом тренеру“, изјавио је Здовц за грчку Газету, додајући да пуно дугује Ивковићу јер му је променио живот.