Овај орбитер, лансиран у заједничкој мисији Европске свемирске агенције (ЕСА) и руског Роскосмоса, истражује Марс кружећи око њега и прикупљајући податке о његовој реткој атмосфери. Међутим, поред тога, „Егзомарс“ својим напредним системом снима и фотографије у боји на којима се детаљно види површина планете.
Кратер-пањ, пун залеђене воде
На фотографији која је начињена у јуну прошле године, а сада је објављена, види се необична површина на Марсу, у северном делу Асидалијске равнице. Реч је о површини који изгледа као огроман пањ, промера неколико километара, са концентричним круговима који подсећају на годове. Међутим, не ради се о неком ванземаљском пању, већ о кратеру који је богат ледом, пише „Лајвсајенс“.
Научници верују да „годови“ у овом кратеру, уместо да показују његову старост, могу да пруже нова сазнања о томе шта се догађало у историји Марса.
Необичан кратер пун је наслага богатих залеђеном водом, које су настале у далекој историји Марса. Научници верују да су те наслаге у кратеру, насталом после удара неког метеорита, формиране под утицајем промена у нагибу планетарне осе. Та промена у нагибу осе на Марсу је била веома драстична, па научници објашњавају да је ранији нагиб осе омогућавао наслагама са залеђеном водом да се формирају на нижим висинама него што је случај сада, наводе из ЕСА.
Како објашњавају, „кругови“ и пукотине у кратеру највероватније су настали баш под утицајем промена у окружењу током времена. Научници верују да су „кругови“ и пукотине последица сезонских промена температура, што је довело до ширења и скупљања материјала у кратеру, у зависности од тога да ли су температуре високе или ниске.
Орбитер мапира површину Марса у потрази за водом
Иначе, занимљиво је да је Асидалијска равница део Марса који се појављује и у популарном филму „Марсовац“ снимљеном по истоименом роману Ендија Вира, јер на њу слеће људска посада.
Из ЕСА наводе да је разумевање историје воде на овој планети и да ли је она некада омогућавала живот на Марсу, суштина „Егзомарс“ мисије. Такође, „Егзомарс“ обезбеђује податке о гасовима у атмосфери Марса, али и мапира површину планете у потрази за локацијама богатим водом.
Овај орбитер ће обезбедити и везу за пренос података за другу мисију, „Егзомарс 2“, коју ће чинити ровер „Розалинда Френклин“ и платформа „Казачок“ који треба да стигну на Црвену планету следеће године. Циљ ове мисије је истраживање површине која је некада била океан и потрага за знацима живота испод површине Марса.