Облаци прашине покренули су мини ледено доба, због чега је планета постала хладнија током наредних 1.000 година.
„Хипотеза је да се велика комета распала и да су њени делови пали на Земљу и изазвали катастрофу“, рекао је Адријан Мелот, професор физике и астрономије са Универзитета у Канзасу, један од аутора студије из 2018. у којој је описан тај догађај.
У студији се наводи да велики број различитих хемијских елемената, угљен-диоксид, нитрати, амонијак и друга једињења, указују да је око 10 милиона квадратних километара копнене површине Земље, изгорело у пожарима.
Проучавајући дешавања из тог периода, тим од 24 научника прикупио је мерења са велики броја геохемијских и изотопских маркера са више од 170 локација широм света.
Тополе замениле борове
Једна од анализа односила се на ниво полена и показало се да су борове шуме нестале, а замениле су их шуме топола које лако расту на неплодном земљишту.
Научници сматрају да делови комете која се распала у свемиру и даље лутају око нашег Сунчевог система, јер су у узорцима пронашли и високе концентрације платине, елемента који се често налази у астероидима и кометама, пренео је портал „Сајенс алерт“.
Научници су утврдили да су тада нестајале биљке, извори хране су постали оскуднији, а глечери који су се повлачили поново су почели да добијају на маси. Људска раса морала је да се прилагоди суровијим условима, а популација је током тог периода значајно опала.