ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Научници су 2003. године открили оно што се тада сматрало потпуним следом људског генома. Међутим, око осам одсто није било у потпуности дешифровано, углавном зато што су се ти делови састојали од учестало понављајућих делова ДНК које је било тешко спојити с остатком. Конзорцијум научника то је решио у истраживању објављеном у часопису „Сајенс““. Рад је објављен прошле године пре научне рецензије.
„Стварање истински потпуне секвенце људског генома представља невероватно научно достигнуће, пружајући први свеобухватан поглед на наш модел ДНК“, рекао је Ерик Грин, директор Националног института за истраживање људског генома, дела Америчког националног института за здравље.
Идентификовано око 2000 нових гена
„Ове темељне информације ојачаће многе садашње напоре да се разумеју све функционалне нијансе људског генома, што ће заузврат ојачати генетске студије људских болести“, додао је Грин. Читава верзија састоји се од 3,055 милијарди темељних парова, јединица од којих су изграђени хромозоми и наши гени, и 19,969 гена који кодирају протеине.
Од тих гена, истраживачи су идентификовали око 2.000 нових. Већина њих је блокирана, али 115 је можда још увек активно.
Научници су такође уочили око два милиона додатних генских варијанти, од којих су 622 биле присутне у релевантним генима у медицинском смислу. Конзорцијум је назван Т2Т, по структурама које се налазе на крајевима свих хромозома, нитима у језгру већине живих ћелија које носе генске информације у облику гена.
„Сада можемо све јасно да видимо“
„У будућности, када неко буде секвенцирао свој геном, моћи ћемо да идентификујемо све варијанте у њиховој ДНК и користити те информације да боље водимо њихову здравствену негу“, навео је у саопштењу Адам Филипи, један од вођа Т2Т-а и виши научник у Националном институту за истраживање људског генома.
„Завршити секвенцу људског генома било је попут стављања нових наочара. Сада када све можемо јасно да видимо, корак смо ближе разумевању шта све то значи“, додао је Филипи.
Између осталог, нове ДНК секвенце дале су нове детаље о подручју око центромера, где хромозоми приону и растављају се када се ћелије деле како би се осигурало да свака „ћерка“ ћелија наследи одговарајући број хромозома.
„Откривање комплетног следа ових раније 'недостајућих' подручја генома рекло нам је толико тога о томе како су организовани, што је било потпуно непознато за многе хромозоме“, рекао је Николас Алтемозе, сарадник на Универзитету Беркли у Калифорнији, пренео је портал „Индекс“.