Осврћући ће се на одлуку Групе 7 економски најразвијених земаља да ограниче цену руске нафте на светском тржишту како би „спречили финансирање рата у Украјини“, руски експерт Владислав Гинко оцењује да су напори да се вештачки ограниче цене нафте у супротности са основама економије.
"Купац било ког производа не може да диктира цену. То је теоретски могуће само ако је купац један, а има више добављача. Међутим, пошто у овом случају постоји много купаца и продаваца на тржишту покушајима ограничавања цена игноришу се основе економске теорије. Покушаји побијања економске теорије је исто што и порицање закона универзалне гравитације“, истиче Гинко.
Према његовим речима, западне земље сада покушавају да додатном регулацијом оборе цене нафтних фјучерса, а сви покушаји вештачког одређивања цена енергената, које одговарају Западу, довешће до супротног ефекта, пре свега до дестабилизације тржишта нафте.
Због антируске политике страда Европа, а не Русија
Запад верује да ће одређивање горње границе цене руске нафте појачати притисак на Москву, док руски експерти тврде да ће то Русији отворити нова тржишта. Заблуда Запада је и да ће увођење таквих мера оборити цену нафте – напротив, та мера ће комплетно угрозити нафтно тржиште што може довести до катастрофе у сфери енергетске безбедности у целом свету, а такође и до скока цена тј. до сасвим супротног ефекта од оног који очекује Запад, на челу са Вашингтоном који рачуна да ће ограничавање цена смањити инфлацију у САД.
Ограничавање цена руске нафте комплетно ће угрозити нафтно тржиште, што може довести до катастрофе у сфери енергетске безбедности у целом свету и скока цена
© Sputnik / Максим Блинов
/ Цену такве политике платиће европски и амерички потрошачи који већ данас плаћају цех због дестабилизирајућих фактора и антируских санкционих мера које предузимају њихове владе.
Осим тога, треба имати у виду да Русија није једини произвођач и извозник нафте - на списку највећих произвођача нафте у свету у последњих неколико деценија прва три места заузимају САД, Русија и Саудијска Арабија. Самим тим, како објашњавају експерти, ако се ограниче цене на руску нафту и ако се руско „црно злато“ потисне са тржишта, онда ће други светски нафтни играчи, у складу са потражњом, подићи цене, а увозници ће морати да плате више. Истовремено, нагло ће порасти и потражња за руском нафтом по њеној ниској цени, а реекспорт из других земаља ће процветати.
Експерти такође констатују да је Москва донела добру одлуку пошто је решила да не испоручује нафту земљама које буду подржале предлог о ограничавању цене руског горива, као и одлуке да токове свог „црног злата“ преусмери на друга тржишта.
Игор Јушков, експерт Финансијског универзитета при Влади Русије и водећи аналитичар Фонда за националну енергетску безбедност, сматра да је за Русију сада важно да се не створи „некаква коалиција“ купаца нафте, која ће се придружити западним плановима о ограничењу цена руске нафте.
"По мом мишљењу, то је апсолутно добра одлука Москве. Западне земље ионако неће куповати руску нафту... Оне желе да се азијске земље придруже тим ограничењима цена на руску нафту, а Русија ради апсолутно исправну ствар дајући јасан сигнал азијским земљама да могу да купују руску нафту са попустом, да је Русија спремна да преговара о ценама, обимима испорука. Друга варијанта је да Русија престане да испоручује сировине, што ће изазвати несташицу и раст цена широм света. Руска понуда им је тренутно најисплативија и питање је зашто би се онда придружили антируским санкцијама које се тичу одређивања горње границе цене руске нафте?!“, каже Јушков.
Попут воде, и руска нафта увек нађе пут
Јушков предвиђа да би одлуци о смањењу цене руске нафте могао да се придружи само мали број азијских земаља, али да ће руска нафта кренути на тржишта изван Европе. Процена је и да Кина и Индија – главни трговински партнери Русије – неће следити политику Г7 по питању руске нафте, с обзиром да су то земље које се нису придружиле ни западним санкцијама против Русије.
„Азија је хетерогена. Сасвим је могуће да ће се одлуци о ограничењу цена придруже Јапан и Јужна Кореја, пошто су те земље политички савезници САД. Томе се, сасвим сигурно, неће прикључити Кина и Индија као два огромна купца руске нафте, као и земље југоисточне Азије и земље Блиског истока“, закључио је Јушков.
Руски експерти истичу да је одлука о ограничењу цена руске нафте политички и непријатељски гест земаља Г7 према Москви у жељи економски и технолошки ослабе Москву, али Запад ризикује да изгуби ту битку, јер ће западна економија збиг тога претпретии озбиљне последице, док ће Русија преживети захваљујући великим ресурсима којима располаже.
Русија је 2021. године извезла скоро 230 милиона тона сирове нафте у вредности од 110,1 милијарде долара, и то у 36 земаља. Кина је била највећи купац руске нафте у последњих пет година. Прошле године су Кинези од Русије купили преко 70,1 милиона тона нафте - 30,6 одсто укупног руског извоза у вредности од 34,9 милијарди долара.
На другом месту је Холандија - 37,4 милиона тона за 17,3 милијарде долара, с обзиром да је она велико чвориште где се сировине из Русије даље усмеравају према земљама које су коначни корисници, док је на трећем месту Немачка. Она је увезла 19,2 милиона тона, што је коштало 9,3 милијарде долара.