За Спутњик спорт из Прага пише Иван Мировић, оптометриста, бивши кошаркаш и велики заљубљеник у игру између обруча.
А како смо до овде стигли...
Последња два дана у Прагу провели смо углавном у ресторану Делије код газда Љубе.
Место у центру града где су се окупљали наши навијачи, новинари и по неки кошаркаш. Велики ТВ и кошарка уз мезе и стручне коментаре, не може боље од тога. Одатле смо кренули и на последњи меч групе Д.
Кратка посета хотелу Мериот да испратимо наше кошаркаше на меч и правац трибине. Игра Србије је била скоро перфектна, резултат – 96:69 Пољска демолирана. Милутинов је одиграо прве минуте на Евробаскету и све у свему лепши опроштај од Чешке престонице нисмо могли пожелети.
Пут од Прага до Берлина преко Нирнберга где смо покупили карте за другу фазу првенства и мало предахнули, био је већином незанимљив. Темпирали смо тако да стигнемо на прву утакмицу друге фазе. Изгубили смо мало сна али смо заузврат добили заиста невероватан меч. Мислим да смо сви на трибинама десет пута поновили „да ли је ово могуће“.
Турска која игра катастрофално у првом полувремену, трансформише се у незаустављиву силу и прави серију од 19:0 и на крају поново пада кроз серију невероватних грешака. Крај за који би да вам је неко причао само одмахнули главом и помислили да је немогућ.
Погледајте последњих 15 секунди регуларног дела и све ће вам бити јасно.
После прве утакмице упозорили су нас да нећемо моћи да се вратимо у Арену ако изађемо иако имамо дневне карте. Шницле у хали су изненађујуће добре, продају их као брзу храну у сендвичу. Цене бар три пута веће него у Прагу.
У другом мечу дана Белгија је пружила отпор пред фаворизованом Словенијом. У 32. минуту чак и повела. Крајњи резултат то не показује, али да није било неких сумњивих судијских одлука лако је могло да дође до драме у завршници.
После меча редари празне халу јер је на програму следећа утакмица Немачке и кажу да можемо да излазимо и да се враћамо без проблема када хоћемо???
Излазимо испред хале уз бубњеве и песму словеначких навијача где нас дочекује хиљаде Немаца, деле се шалови из кутија, причамо са једним од њих који је уверен да Србија осваја, а да је крај пута за Немачку у четвртфиналу где их чека Грчка највероватније.
Прескачемо меч Црне горе и домаћина и шетамо уз Берлински зид до станице где се налазе маркет и штандови са брзом храном. Враћамо се неких пола сата пред меч Литваније и Шпаније. У међувремену Немачка је победила уз компликације у завршници и нове сумњиве одлуке судија које су изгледа постале обавезне на овом првенству.
Док чекамо на улазу примећујем да је простор око хале потпуно другачији него 2015. када сам задњи пут посетио Мерцедес бенц арену. Простор око хале је тада био потпуно празан са само једним тереном на средини. Сада су свуда око Арене зграде и десетак ресторана.
Улазимо на трибину и успевамо да прескакањем малог зидића доспемо до ВИП зоне која је полупразна. И ту налазимо још седморицу сународника који су имали исту идеју као и ми.
Иван Мировић
© Sputnik / Иван Мировић
Испред нас седа ни мање ни више него легенда немачке кошарке и рекордер по броју утакмица у Бундеслиги Алекс Кинг.
Трибине већином зелене. Литванци су заиста прави заљубљеници у кошарку, целу утакмицу нису стали са навијањем, сви у дресовима или зеленим мајицама. Резултатски неизвесно полувреме, Шпанија већином у благом заостатку. Утисак је да је Литванија боља али никако да направе неку значајнију предност
Како смо били у ВИП зони са трибине се улазило у фоаје који заиста изгледа спектакуларно. Пиво је 6,5 еура за храну нисмо ни питали. За шанком користим време да попричам са Литванцем у чувеној Грејтфул дед мајци литванске репрезентације.
Каже да је оригинал и да је никада не пере. Можете прогуглати каква је веза између чувеног бенда и њихове репрезентације.
Враћамо се на трибину и мало досађујемо свежем пензионеру Кингу који зна доста српских речи. Најбољи друг му је Лучић па није ни чудо. Мало о Обрадовића Саши, Пешићу и чувеном доктору Јохану и креће друго полувреме. Поново Литванци боље изгледају али Фернандез одржава Шпанију у трећој четвртини.
А онда шоу Лоренца Брауна, увек је уживање гледати доброг играча када уђе у серију, а Лоренцо није могао да погреши у последњој четвртини и продужетку. Чини ми се да је или постигао или асистирао сваки кош Шпаније у продужетку.
Изашли смо десет секунди пре краја да избегнемо Литванце који су сви до једног изгледали као да ће извршити самоубиство. Вратили смо се до штандова и донер залили Аугустинером за прави традиционални немачко-турски оброк.
У међувремену имали смо проблем са смештајем, али о томе сутра, време је да се крене на још један дан испуњен кошарком.
Из кафића нас испраћа Џој дивижн – Лав вил тир ас Апарт ...