Руски председник Владимир Путин и кинески лидер Си Ђинпинг састали су се на Самиту шефова држава Шангајске организације за сарадњу (ШОС) која се одржава у Самарканду у Узбекистану, први пут по завршетку Олимпијских игара и почетка кризе у Украјини.
Последњи пут када су седели лицем у лице, тријумфално су прогласили долазак „нове ере“ у међународним односима, што су својим новим сусретом и потврдили.
Доказ будуће сарадње Русије и Кине
Саговорници Спутњика др Александра Митић научни сарадник у Центру за појас и пут Института за међународну политику и привреду и професор Факултета политичких наука и бивши амбасадор у Кини Драгана Митровић, овај сусрет оцењују као доказ још ближих односа две државе.
„Први састанак од почетка конфликта у Украјини је показао да Кина и Русија несмањеном брзином и жељом и вољом раде на разградњи униполарног света и изградњи мултиполарног света,“ каже Митић.
То је додаје он, у неку руку и потврда дугогодишње сарадње двојице лидера и њихових држава.
Професорка Митровић каже да је ово била добра прилика да се два државника сретну и да размене битне информације.
„Оно што је, међутим, значајно јесте то да су обе стране у својим изјавама истакле и инсистирале на значају своје сарадње и међусобне подршке али и намере да ту сарадњу продубљују, као и да се у ШОС фокусирају на стварање новог света који ће, како то они виде, бити праведнији, а никако униполаран, већ мултиполаран, како је рекао руски председник, док је кинески председник инсистирао да тај свет треба да се развије у правцу одрживог и позитивног развоја,“ напомиње Митровићева.
Јачањем ШОС слаби се зависност од запада
Другим речима, додаје она, да ту ове две земље треба да буду пример и подршка другим државама које учествују у изградњи тог света, а ту су пре свега и саме чланице ШОС-а, земље посматрачи и десетак земаља које су партнерске државе. Она напомиње да је Путин рекао да је потребно да се обезбеди јачање ШОС као платформе за конструктивну сарадњу
„Да напоменем да је Ирану одобрено чланство, а да међу десетак земаља које су добиле статус земље сарадника су и Турска и Саудијска Арабија, Катар… Дакле, велики број земаља, тако да заиста имамо јасну представу о томе који је то свет који се назире и како би требало да се изражава економска и политичка воља човечанства.
Неке од поменутих држава, додаје она, још нису довољно економски развијене али ће управо кроз сарадњу кроз ШОС успоставити неку сарадњу која би касније требало да их ослободи од зависности од западних финансија.
„Овде видимо и процес дедоларизације и налажења неких техничких решења, пре свега због санкција наметнутих Русији које су јасно показале у каквој ситуацији се може наћи било која држава којој запад намеће санкције, кршећи притом правила које је сам наметнуо али сада их из политичких и геополитичких разлога просто не поштује,“ додаје наша саговорница.
Одбрана од ширења НАТО
Митић примећује да је на састанку поновљена и обострана подршка по питању одбране од ширења НАТО.
„То смо видели и последњих неколико месеци везано за ставове које је Кина изражавала по питању узрока сукоба у Украјини, као и по питању ставова које је Руска Федерација изнела око тензија везаних за Тајван, а након провокативне посете америчке државне секретарке Ненси Пелоси Тајпеју, пре пар месеци,“ напомиње саговорник Спутњика.
Дакле, сад видимо да имамо Кину која је практично прихватила, каже, концепт недељиве безбедности коју Москва заговара већ три деценије, а која претпоставља да се не шири НАТО, а самим тим да се не угрожава и Руска Федерација.
„То је Кина практично и интегрисала у своју глобалну безбедносну иницијативу, односно иницијативу коју је кинески председник представио у априлу ове године и која управо укључује и тај термин недељиве безбедности,“ истиче Митић.
Како он каже, овај сусрет је показао да несумњиво постоји синергетска сарадња између Русије и Кине на стварању и јачању овог концепта, који се западу никако поврх свега неће допасти.
И Митић и Митровићева су сагласни да ће овај сусрет запарати очи и уши западу јер је један део њих живео у нади да ће се Кина удаљити од Русије.
Међусобна подршка трн у оку Запада
Иначе, главне тезе разговора два лидера су и осуда провокација САД и њихових сателита у Тајванском мореузу. Чуо се и јасан став Русије да чврсто придржава принцип „једне Кине“.
Сусрет је обележила и изјава кинеског председника да су спремни дају „пример одговорне светске силе и одиграју водећу улогу да у тако брзом мењању света „поставе пут одрживог и позитивног развоја“.
Оба председника су се сагласила да су против покушаја стварања "једнополарног света", док је руски председник додао да „спољнополитички тандем Москве и Пекинга игра кључну улогу у обезбеђивању глобалне и регионалне стабилности. Као и да се заједнички залажу за формирање праведног, демократског и мултиполарног светског поретка заснованог на међународним правилима и централној улози УН“.
У овом тренутку, ШОС, који је основан 2001. године, укључује Узбекистан, Русију, Казахстан, Таџикистан, Киргистан, Кину, Индију и Пакистан. Земље посматрачи су – Авганистан, Белорусија, Иран и Монголија, партнерске земље – Азербејџан, Јерменија, Камбоџа, Непал, Турска и Шри Ланка.
На самиту ШОС-а у Душанбеу у септембру 2021. године покренута је процедура за пријем Ирана у организацију и додељивање статуса партнера у дијалогу Египту, Катару и Саудијској Арабији. Ове године Белорусија је званично поднела захтев за улазак у ШОС као пуноправна чланица.