Министарство одбране Русије саопштило је да је 23. октобра руски министар одбране Сергеј Шојгу обавио телефонски разговор са француским колегом Себастијаном Лекорном и турским колегом Хулусијем Акаром и пренео им забринутост због могућности да украјинске снаге изведу провокацију уз употребу „прљаве бомбе“.
Шта је „прљава бомба“
Како каже за Спутњик руски војни историчар Јуриј Кнутов, „прљава бомба“ је, у ствари, отровно радиолошко оружје које се може спаковати у ваздухопловну бомбу, ракетну бојеву главу или артиљеријску гранату.
„Ово оружје се прави од течног или чврстог нуклеарног отпада који се мора посебно обрадити, упаковати, а затим употребити по одређеним површинама како би дошло до радиоактивног загађења. Велику опасност представља за цивилно становништво. Ако цивили након активирања ‘прљаве бомбе’ буду удисали отровне радиоактивне супстанце, то може да проузрокује у њиховом организму онколошка обољења“, објашњава стручњак, додајући да је ова бомба изузетно опасно оружје.
Осим што изазива тешка обољења код људи, Кнутов објашњава да ако се „прљава бомба“ употреби у насељеном подручју, ова територија, заправо, неће бити настањена деценијама.
„Ако до тога дође, биће потребна да се одради или деконтаминација територије, објеката и путева, што је изузетно скупо, или ће се морати организовати исељење људи са овог загађеног подручја на неку другу територију“, наводи саговорник Спутњика уз упозорење да је ова бомба генерално оружје терориста.
Уз подршку НАТО
Међутим, како каже Кнутов, кијевски режим не би могао да ради на развијању овог оружја самостално и без дозволе земаља-чланица НАТО. Због тога, украјинским стручњацима, уколико би се бавили развојем „прљаве бомбе“ на универзитетима и у нуклеарним електранама, чували би леђа Американци, Британци и Французи.
„На територији Украјине постоје нуклеарне електране које би могле да буду ангажоване на стварању ‘прљаве бомбе’. Осим тога, постоје подаци да се многи универзитети баве развојем овог оружја, међу којима су Харковски универзитет, Кијевски универзитет на ком се налази Институт за нуклеарну физику и Дњепропетровско рударско и прерађивачко предузеће (у Дњепропетровској области) које је повезано са екстракцијом и прерадом уранијума. На овим местима налазе се стручњаци који знају како да направе овакву бомбу“, констатује наш саговорник.
На питање против кога би Кијев могао да употреби „прљаву бомбу“, Кнутов каже да не искључује могућност да ово оружје украјинске власти неће употребити против руског али и украјинског становништва како би затим оптужиле Русију да је употребила оружје за масовно уништење.
„Уколико кијевски режим употреби ‘прљаву бомбу’ страдаће цивилно становништво и у самој Украјини, али изгледа да украјинске власти за то уопште није брига. Оне су протеклих осам година гранатирале Донбас. А током тих гранатирања страдала су и деца и жене. Због тога није искључена могућност да Русија одлучи да нанесе ударе на предузећа способна да развијају овакве бомбе“, сматра саговорник.
Подсетимо, раније је саопштено да су поверљиви извори из разних земаља, па и из Украјине, упозорили на то да кијевски режим припрема на територији своје земље провокацију у којој би могла бити искоришћена „прљава бомба“ или нуклеарна муниција малог капацитета.
Циљ провокације је да се, према наводима извора, Русија оптужи да је употребила оружје за масовно уништење и да се на основу тога покрене још једна снажна антируска кампања.
Разни извори су навели да је под руководством западних ментора Кијев већ приступио реализацији тог плана. Руководству Источног планинско-руднопрерађивачког комбината у граду Жуте Воде у Дњепропетровској области, као и Кијевског института за нуклеарна истраживања постављен је задатак да израде „прљаву бомбу“, а посао је већ у завршној фази, наводе извори.
Према налогу Владимира Зеленског, сарадници канцеларије председника Украјине су у тајним контактима с представницима Велике Британије због евентуалног испоручивања компоненти нуклеарног оружја кијевским властима.
Према истим наводима, организатори провокације рачунају на то да би већина земаља крајње жестоко реаговала на „нуклеарни инцидент“ у Украјини, а да би Москва изгубила подршку многих својих важних партнера.