Увек осмехнути Крду је, кажу, жени чије се лице од стида црвенело рекао: „Госпођо, требало је да питате, јер бих оном који као ви толико воли књиге дао још пет.“
Истинитост ове времешне сајамске приче никада није до краја утврђена, али се чини да је од ње важније сећање на нашег румунског песника и издавача, зналца и сањара Крдуа, сећање које и у ове празничне дане књиге чува његова Књижевна општина Вршац. Мали штанд велике издавачке куће подсетник је и да су много пре него што је Румунија постала почасни гост Сајма, са печатом КОВ-а објављивана дела Ежена Јонеска, Никите Станескуа, Мирчеа Елијаде...
Радовао би се овај добри сајамски дух да види како се његова Румунија представила на Сајму књига у његовој Србији. Толико да би опет зажмурио на намере крадљиваца књига... Јер књизи су се на штанду почасног госта поклонили и министри културе Србије и Румуније, амбасадорка ове земље у Србији, председник Института за румунску културу... Разговарало се о савременој румунској прози, неопходности књижевних превода, професионалним дијалозима између литерарних посленика две земље... пред не малом и радозналом публиком.
Мобилни информативни центар МУП-а на Сајму књига
© Sputnik / Дејана Вуковић
Не привлаче на овогодишњем Сајму пажњу само изложбени простори многобројних издавача. Попуњене сале које носе имена великих писаца – Ива Андрића, Борислава Пекића, Васка Попе, Душана Радовића говоре у прилог тврдњи да поред старе стасава и нека нова читалачка публика која с пажњом слуша дијалоге писаца, трибине о стручним књигама и публикацијама, младе песнике, промоције капиталних и критичких издања... Публика која као да потврђује наслове сајамских циклуса „Пишем дакле, постојим“, „Време памћења“ или „Књига ће спасити свет“.
Али није све што привлачи пажњу на овогодишњем Сајму стало само међу корице књиге. Ту су богато декорисани зидови штандова издавача дечјих књига, ведре и примамљиве сликовнице из којих се лако наслућује садржај који се налази међу шареним корицама књига прича, бајки, песама, романа... Ту је и простор „Поште Србије“ у ком централно место заузима готово заборављена телефонска говорница украшена цвећем, испред које се понекад чека у реду да би се, махом младе девојке, са слушалицом у руци сликале за успомену...
На Сајму за тренутак можете помислити и да присуствујете венчању, уколико угледате ауторку романа „Душе су рекле `да`“ која је за представљање своје аутобиографске приче о љубави и самоспознаји обучена у венчаницу.
А присуство полицијског „фијата 500“ и Мобилног информативног центра МУП-а смештени испред Хале 2 може деловати збуњујуће али само док млада униформисана лица не објасне да је реч о представљању новог концепта – рада полиције у заједници који обухвата видљивост и доступност полицијских службеника, као и комуникацију са грађанима.
Кутак за малишане на Сајму књига
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Расположени ученици аранђеловачке гимназије и селфији међу књигама на најлепши су начин употпунили слике још једног сајамског дана.
На одласку један овлашан поглед на изложбу посвећењу веку од рођења Васка Попе, на изложене стихове песме „Одлазак“ враћа нас на почетак приче о магији књига. Песник каже „Нисам више ту/ С места се нисам померио/ Али ту више нисам“, али његови стихови сасвим сигурно остају да и следеће јутро дочекају нове-старе посетиоце. Као и милиони речи смештени међу корице књига које се с места не померају. Оне остају.