Тужилаштво је саопштило и да се неће жалити на одлуку Окружног суда у Хагу о МХ17.
„Руска Федерација не изручује своје држављане. Према томе, изручење злочинаца неће бити тражено. Тужилаштво је задовољно што су пресудом разјашњене стварне околности обарања авиона на лету МХ17. Тужилаштво такође напомиње да се суд у основи сложио са образложењем оптужбе, како о доказима почињених прекршаја, тако и о казнама“, наводи се у саопштењу тужилаштва.
У саопштењу се додаје да ће тужилаштво уложити додатне напоре како би осуђеници одслужили казну.
Окружни суд у Хагу је 17. новембра завршио првостепено суђење по предмету о паду авиона МХ17 2014. године. У образложењу пресуде наводи се да је авион био оборен ракетом лансираном из ПВО система „Бук“ у Доњецкој области, тада под контролом ДНР. Суд је изрекао доживотне затворске казне тројици оптужених, док је руски држављанин Олег Пулатов проглашен невиним.
Након пресуде огласило се Министарство иностраних послова Русије саопштивши да Москва жали што је суд у Хагу занемарио принципе непристрасног суђења зарад политичке конјуктуре. МИП Русије сматра да је у основи поступка по предмету пада авиона МХ17 је политички налог усмерен против Русије.
Пад авиона МХ17
Судски процес у случају пада авиона на лету МХ17 почео је у Холандији 9. марта 2020. године. Суди се тројици држављана Русије и једном држављанину Украјине: Игору Гиркину, Сергеју Дубинском, Олегу Пулатову и Украјинцу Леониду Харченку. Пулатова на суду заступа међународна адвокатска група, док се осталима осумњиченима суди у одсуству. Осмог јуна 2021. године почело је разматрање предмета у меритуму. У оптужници холандског тужилаштва од децембра 2021. године тражи се да се сва четворица оптужених осуде на доживотну робију „због организованог уништавања авиона, које је довело до погибије 298 људи и убиства путника који су се налазили у авиону“.
Путнички авион „Боинга 777“ компаније „Малезија ерлајнс“, који је летео из Амстердама за Куала Лумпур, срушио се 17. јула 2014. године у близини Доњецка. Нико од 298 путника и чланова посада који су се налазили у авиону није преживео. Кијев је за катастрофу оптужио устанике у Донбасу, који су, са своје стране, изјавили да немају средства која би могла да оборе авион на тој висини. Украјинске власти одбиле су да доставе податке са својих радара, а САД нису доставиле истрази сателитске снимке, где се, како тврде, види тренутак лансирања ракете. Без обзира на ратна дејства, Кијев није затварао небо изнад Донбаса за међународне путничке авионе. Како је изјављивао заменик генералног тужиоца Русије Николај Виниченко, руска страна предала је Холандији не само податке са руских радара, већ и документа која сведоче да је ракета „Бук“, која је оборила авион, припадала Украјини и лансирана са територије под контролом Кијева, али су истражитељи игнорисали ту информацију.