Познате као трепље или цилије, ови цилиндрични делови ћелијске мембране налазе се у бројним различитим ћелијама код људи, али и код већине других живих врста.
Оне често имају улогу у кретању, било да покрећу ћелију или материјале у близини њене површине, али је већина њих у људском телу непокретна и позната као примарне цилије.
Мистериозне трепље у мозгу
Ранија проучавања сматрала су из закржљалим деловима људске ћелије. Међутим, данас су примарне цилије познате и признате као делови система сигналних чворишта који омогућава људском телу да се адаптира и адекватно одговори на подражаје.
Док су различите улоге примарних цилија у примању и одговору на сензорне информације познате, мало се зна о томе како се ове органеле уклапају у више когнитивне функције које се одигравају у мозгу.
Део мозга познат као пругасто тело, или стријатум, делом има улогу централног сата, координишући моторичке покрете, учење, планирање и доношење одлука. Такође је важан за регулисање радне меморије и задржавање пажње.
Научници Универзитета Калифорнија Ирвин, у раду објављеном у „Молекуларној биологији“, објашњавају да су користили генетску манипулацију како би из мозга мишева уклонили трепље из стријатума, што је довело да драматичних резултата.
Перцепција времена
Мишеви су и даље имали дугорочну меморију и могли су да изводе моторичке покрете које су већ научили, али су примећени бројни негативни ефекти уклањања цилија.
Они нису могли да уче нове моторичке задатке и показали су репетитивно понашање, као и значајно кашњење у доношењу одлука. Њихова способност да се брзо присете информација о локацији и оријентацији и способност да филтрирају неважне информације из окружења, били су негативно промењени.
„Успешно дејство радне меморије, пажње, доношења одлука и извршних функција захтева тачно и прецизно просуђивање времена, у распону од милисекунде до неколико минута. Када је та способност ослабљена, то значи да се губи способност брзог прилагођавања понашања у одговору на спољне подражаје, као и немогућност да се одрже одговарајући моторички покрети“, наводи Амал Алачкар, један од аутора студије.
Резултати њихових експеримената показали су да уклањање цилија увек има такве резултате – губитак способности за брзу промену понашања у одговору на окружење и у адекватном временском оквиру, преноси „Сајенс алерт“.
Да ли је то случај и са људским мозгом, овим експериментима није доказано, али научници верују да цилије у њему имају сличну улогу.
Ослабљена перцепција времена и погрешно процењивање временског оквира карактеристике су бројних менталних и неуролошких поремећаја, укључујући шизофренију, Паркинсонову болест, Туретов синдром, аутизам...
„Наше истраживање могло би да отвори нове могућности за ефикасне терапије усмерене на цилије“, каже Алачкар.