https://sputnikportal.rs/20221203/misteriozne-treplje-u-mozgu-da-li-kontrolisu-ljudski-osecaj-za-protok-vremena-1147265761.html
Мистериозне трепље у мозгу: Да ли контролишу људски осећај за проток времена
Мистериозне трепље у мозгу: Да ли контролишу људски осећај за проток времена
Sputnik Србија
Мале органеле у ћелијама налик антенама, које су некада сматране реликтом давне прошлости, по свему судећи играју кључну улогу у праћењу времена, нова је... 03.12.2022, Sputnik Србија
2022-12-03T20:30+0100
2022-12-03T20:30+0100
2022-12-03T20:30+0100
наука и технологија
наука и технологија
медицина
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/03/1147265243_0:200:1921:1280_1920x0_80_0_0_9052b81fa959c86e4542a10080e88aad.jpg
Познате као трепље или цилије, ови цилиндрични делови ћелијске мембране налазе се у бројним различитим ћелијама код људи, али и код већине других живих врста.Оне често имају улогу у кретању, било да покрећу ћелију или материјале у близини њене површине, али је већина њих у људском телу непокретна и позната као примарне цилије.Мистериозне трепље у мозгуРанија проучавања сматрала су из закржљалим деловима људске ћелије. Међутим, данас су примарне цилије познате и признате као делови система сигналних чворишта који омогућава људском телу да се адаптира и адекватно одговори на подражаје.Док су различите улоге примарних цилија у примању и одговору на сензорне информације познате, мало се зна о томе како се ове органеле уклапају у више когнитивне функције које се одигравају у мозгу.Део мозга познат као пругасто тело, или стријатум, делом има улогу централног сата, координишући моторичке покрете, учење, планирање и доношење одлука. Такође је важан за регулисање радне меморије и задржавање пажње.Научници Универзитета Калифорнија Ирвин, у раду објављеном у „Молекуларној биологији“, објашњавају да су користили генетску манипулацију како би из мозга мишева уклонили трепље из стријатума, што је довело да драматичних резултата.Перцепција временаМишеви су и даље имали дугорочну меморију и могли су да изводе моторичке покрете које су већ научили, али су примећени бројни негативни ефекти уклањања цилија.Они нису могли да уче нове моторичке задатке и показали су репетитивно понашање, као и значајно кашњење у доношењу одлука. Њихова способност да се брзо присете информација о локацији и оријентацији и способност да филтрирају неважне информације из окружења, били су негативно промењени.Резултати њихових експеримената показали су да уклањање цилија увек има такве резултате – губитак способности за брзу промену понашања у одговору на окружење и у адекватном временском оквиру, преноси „Сајенс алерт“.Да ли је то случај и са људским мозгом, овим експериментима није доказано, али научници верују да цилије у њему имају сличну улогу.Ослабљена перцепција времена и погрешно процењивање временског оквира карактеристике су бројних менталних и неуролошких поремећаја, укључујући шизофренију, Паркинсонову болест, Туретов синдром, аутизам...„Наше истраживање могло би да отвори нове могућности за ефикасне терапије усмерене на цилије“, каже Алачкар.
https://sputnikportal.rs/20221128/zasto-pcele-sve-krace-zive-naucnici-na-tragu-uzroka-masovnih-pomora-u-kosnicama-1146988911.html
https://sputnikportal.rs/20221127/1146878076.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
наука и технологија, медицина, друштво
наука и технологија, медицина, друштво
Мистериозне трепље у мозгу: Да ли контролишу људски осећај за проток времена
Мале органеле у ћелијама налик антенама, које су некада сматране реликтом давне прошлости, по свему судећи играју кључну улогу у праћењу времена, нова је теорија научника.
Познате као трепље или цилије, ови цилиндрични делови ћелијске мембране налазе се у бројним различитим ћелијама код људи, али и код већине других живих врста.
Оне често имају улогу у кретању, било да покрећу ћелију или материјале у близини њене површине, али је већина њих у људском телу непокретна и позната као примарне цилије.
Мистериозне трепље у мозгу
Ранија проучавања сматрала су из закржљалим деловима људске ћелије. Међутим, данас су примарне цилије познате и признате као делови система сигналних чворишта који омогућава људском телу да се адаптира и адекватно одговори на подражаје.
Док су различите улоге примарних цилија у примању и одговору на сензорне информације познате, мало се зна о томе како се ове органеле уклапају у више когнитивне функције које се одигравају у мозгу.
Део мозга познат као пругасто тело, или стријатум, делом има улогу централног сата, координишући моторичке покрете, учење, планирање и доношење одлука. Такође је важан за регулисање радне меморије и задржавање пажње.
Научници Универзитета Калифорнија Ирвин, у раду
објављеном у „Молекуларној биологији“, објашњавају да су користили генетску манипулацију како би из мозга мишева уклонили трепље из стријатума, што је довело да драматичних резултата.
Мишеви су и даље имали дугорочну меморију и могли су да изводе моторичке покрете које су већ научили, али су примећени бројни негативни ефекти уклањања цилија.
Они нису могли да уче нове моторичке задатке и показали су репетитивно понашање, као и значајно кашњење у доношењу одлука. Њихова способност да се брзо присете информација о локацији и оријентацији и способност да филтрирају неважне информације из окружења, били су негативно промењени.
„Успешно дејство радне меморије, пажње, доношења одлука и извршних функција захтева тачно и прецизно просуђивање времена, у распону од милисекунде до неколико минута. Када је та способност ослабљена, то значи да се губи способност брзог прилагођавања понашања у одговору на спољне подражаје, као и немогућност да се одрже одговарајући моторички покрети“, наводи Амал Алачкар, један од аутора студије.
Резултати њихових експеримената показали су да уклањање цилија увек има такве резултате – губитак способности за брзу промену понашања у одговору на окружење и у адекватном временском оквиру,
преноси „Сајенс алерт“.
Да ли је то случај и са људским мозгом, овим експериментима није доказано, али научници верују да цилије у њему имају сличну улогу.
Ослабљена перцепција времена и погрешно процењивање временског оквира карактеристике су бројних менталних и неуролошких поремећаја, укључујући шизофренију, Паркинсонову болест, Туретов синдром, аутизам...
„Наше истраживање могло би да отвори нове могућности за ефикасне терапије усмерене на цилије“, каже Алачкар.
