Ово је став Николе Шаиновића, бившег премијера Србије и потпредседника владе Југославије, поводом најаве српских званичника да ће, по Резолуцији СБ УН 1244, размотрити могућност повратка до 1.000. припадника својих безбедносних снага на Косово.
Легитиман захтев Србије
Ова најава уследила је након што је у четвртак касно увече на север Косова ушло око 300 албанских полицајаца и специјалаца са дугим цевима.
Шаиновић истиче да је по Резолуцији 12 44 процедура таква да Кфор сада мора да се огласи и одговори на званични захтев Београда, кад он уследи.
„Постоји процедура која подразумева сагласност Кфора, односно, НАТО јер је Кфор тамо у мандату Уједињених нација сачињен од земаља Алијансе, иако је раније било и других. Командант Кфора је тамо да спроводи Резолуцију 12 44. Присуство наших снага у моменту одлучивања је била једно од најважнијих ствари, поред очувања суверенитета,“ објашњава Шаиновић за Спутњик.
То су, како напомиње, витални елементи мировног споразума, али то се није десило а као што се види, мир није успостављен.
„Зато је тај захтев легитиман и има утемељење у документу Уједињених нација. До сада се на тај захтев одговарало ћутањем, али мислим да је сада моменат да се Кфор изјасни. Синоћ је с наше стране то и речено да би се добио одговор“, сматра наш саговорник.
Мисија Кфора и наше трупе у истој равни
Уколико пак Кфор одбије да да сагласност, он ће, каже даље Шаиновић, морати да наведе тачан разлог за такав став, с обзиром да је и ова тачка споразума о повратку до 1000 припадника наше војске и полиције у истој равни као и одлука о постојању мисије Кфора, чија је дужност по Резолуцији да обезбеђује мир и стабилност.
„Раније наше владе су мислиле да би то ионако бити одбијено па нису ни тражиле а сад је моменат да се изјасне сви па и Кфор по овом питању,“ верује Шаиновић.
Он објашњава такође да наше снаге, уколико би се вратиле на КиМ, не би биле под командом Кфора већ под нашом јурисдикцијом.
„Значи, осигуравале би ситуацију по функцију коју имају по Резолуцији 1244, дакле, безбедност српске заједнице, наших манастира и осталог. Кфор би наравно ту био као мировне снаге. Тај наш контингент је био спреман још крајем 1999. године али је то тада одбијено и надаље се није више ни покушавало до сада. А сада зато што је долазак косовске полиције на север Косова који личи на успостављање контроле над Севером мимо Бриселског споразума. Тај споразум је практично сада суспендован овим потезом Приштине и враћамо се на пуну снагу примене Резолуције 12 44,“ каже Шаиновић.
Уколико одбију иде се на СБ УН
На питање шта ако Кфор одбије захтев Београда, наш саговорник објашњава да се онда ствар сели у Савет безбедности УН, где ћемо ми тражити да се тај договор спроведе.
„Ми сад то тражимо званично и чекамо да се изјасне. Кад се то деси онда иде друга фаза – где, кад и како би се то спровело. Ако одбијеу, онда иде даља расправа о томе, држава то тражи, о томе може да отвори расправу у СБ УН и да захтева спровођење Резолуције 1244 у целости. Наравно, у СБ Америка може да уложи вето али у сваком случају Запад је сада дошао у позицију да се због Украјине стално позива на међународно право. Е па ево, ово је међународно право и релевантна Резолуција СБ и то је на истом терену,“ закључује Шаиновић.