Максимовићи за Спутњик: Ћеркица нам је променила све(т)

Титуле првака Европе и света са омладинском репрезентацијом Србије, слава и новац, нису промениле скромног момка из Бање Ковиљаче. Остао је исти онај Макса који је као дечкић безбрижно трчкарао по најлепшим парковима бање, купајући се у хладној, брзој и бистрој Дрини.

Јасно је да велике заслуге за то што је чврсто са обе ноге на земљи, иду и на рачун његове супруге Кристине, која разбија стереотипе о женама фудбалера.

Можда звучи као флоскула, али је далеко од тога, јер Кристина осим што је супруга и мајка, завршава новинарство, а има и своју емисију „Спортско поподне са Кристином“ која се емитује на њеном Јутјуб каналу.

Максимовићи који чекају и друго дете, су у новогодишњем разговору за Спутњик из Мадрида, објаснили како једно друго чине бољим, комплетнијим, савршенијим, као и да су најјачи када се држе заједно.

„Колико год неки људи мислили да је живот једног спортисте једноставан, леп и лак, он је уствари пун притиска, а ја као његова жена се трудим да будем ту за њега. Да му будем подршка“, рекла је Кристина, коју је Макса џентлменски пустио да прва одговара.

С обзиром на то да смо колеге, није било потребно превише постављати питања, била је спремна у сваком тренутку да понуди искрен и детаљан одговор.

„Завршила сам прву годину на Политичким наукама у Београду, а касније сам због Немањине каријере, у договору са њим, одлучила да наставим приватно да студирам новинарство на Факултету за медије и комуникацију. Желим да радим на себи, да стичем искуство и праксу, па да се током и после његове каријере посветим том послу нешто више. Тренутно ми је најважније да будем мајка и његова подршка, да му дајем снагу и енергију за сваки тренинг, утакмицу. Мирна глава јако је битна у његовом послу, трудим се да му то на сваки начин обезбедим“, објаснила је Кристина.

► Гост емисије Миљанов корнер био је министар спорта Зоран Гајић.

Живот спортисте пун је одрицања. Можда све то из даљине делује савршено, бар на сликама и оним што се види кроз објектив камере или на телевизији, али стварност је потпуно другачија. Први пример, а уједно и најактуелнији су празници. Одвојеност од породице, родбине је нешто што новац не може да надокнади и да плати.

„Девет година смо заједно и једном тренутку забављања смо одлучили да се преселим и да живимо заједно. Није нам лако, ево и ову Нову годину доћекаћемо у Шпанији одвојени од породице и родбине, пријтеља. Али, сада имамо нашу породицу, стигла нам је ћеркица 4. јануара 2021. године и све се сада врти око ње. Ускоро ће наша породица постати богатија за још једног члана. Што се тиче Божића и Ускрса, увек се трудим да дочарам ту атмосферу као што је била у Ковиљачи. Испоштујемо све те празничне ствари, традиције, а ћеркица Андреа чини сваки празник још лепшим и испуњенијим. Наравно, и ми често пожелимо да поделимо те тренутке са родитељима, али је тренутно то немогуће. Једног дана када се вратимо, ако сачувамо ово што имамо, биће прилике за све“, искрена је и јасна Кристина, на чије речи се кратко надовезао Немања.

„Помогнем све што могу око хране приликом празника, али нисам вешт у спремању, тако да је то све препуштено Кристини. Када ми обавезе дозволе будем положајник ако већ нема никог ту у близини да нам први уђе у кућу. Најтеже ми пада када имам утакмицу и када сам на путовању, али то је саставни део посла", констатује стандардни српски репрезентативац, који је био актер Мундијала у Катару.

Нисмо пропустили прилику да питамо Кристину какав је Немања када дође кући са тренинга или утакмице, да ли у случају неуспеха на терену нервозу унесе у кућу, или је остави испред врата...

„Уф, не воли да губи то је нешто што морам да вам признам. Тешко подноси пораз и често не спава када се то догоди. Али, труди се да нас две то не осетимо. Он је ментално изузетно чврста особа. Најпоноснија сам што је остао исти онај Немања када сам га упознала. Често имамо прилику да проводимо време са особама из његовог спорта и свега смо се нагледали, а он се није променио. Остао је потпуно нормалан. То је нешто што понесете од куће, то васпитање родитеља, а заједно се трудимо да останемо на земљи. Знамо шта је најважније - какав си човек. Новац и материјално што стекнеш није на првом месту. Ћеркица је центар света. Каријра ће доћи и проћи, успеха је било, надамо се да ће их бити још, али једног дана када све прође, најважније је да останемо заједно“, констатује Кристина, која је још од Казахстана, преко Валенсије и сада Мадрида била увек уз Немању.

„У Казахстан сам одлазила, тада су му друштво неретко правиле и мама и сестра. После смо, као што сам већ рекла, донели одлуку да живимо заједно и све је било још лакше. Од тада смо нераздвојни. Ја сам њему подршка, он је мени. Што се тиче моје спортске емисије, мислим да људи у Србији воле спорт, спорта никада превише, људи воле позитивне ствари, а ја сам ето пронашла начин да радим оно за шта се школујем и што волим. Наравно да ми Немања помогне, али мој је концепт емисије, моја су питања. Информишем се о гостима на интернету, читам такође и на крају га питам да ли сматра да би нешто требало да додам или одузмем. Зна често да подели добар савет, помаже ми доста, поручила је Кристина Максимовић, која говори течно шпански и енглески, што јој умногоме олакшава комуникацију приликом бројних интервјуа са фудбалерима из Примере.

Нисмо желели да јој одузимамо (пре)више времена јер се ћеркица Андреа полако будила, па је реч коначно могао да преузме Немања Максимовић, с тим што смо за крај питали Кристину какав је Макса као отац.

„Наравно да је одличан. Поносна сам и на то поред свега другог. Поготово на почетку, када смо били новопечени родитељи, првих месец, два. Доста ми је помогао психички јер је он стабилан, сталожен. Ма, диван је отац. Имамо ту срећу да нам дете спава целу ноћ, па можемо и ми да одморимо“, закључила је Кристина.

О Немањи Максимовићу се мање више све зна. Они који га познају могу да потврде да се није искварио. Сваки слободан тренутак користи да посети Бању Ковиљачу који воли највише на свету и ни за шта је не би мењао.

Максимовић није попут већине фудбалера из Србије пут ка врху и великој сцени крчио од Београда и дресова вечитих, већ се определио да изгради свој пут. Јединствен. Од Словеније и Домжала, преко Астане, до Валенсије и Хетафеа.

И није погрешио, пажљиво је градио каријеру корак по корак и стигао до Примере где већ годинама успешно брани боје Хетафеа. Зову га Црвена звезда, тражи га и Спартак из Москве, али за сада не мрда с Пиринеја.

„Искрено за младог играча је тежак тај прелаз из омладинског у сениорски фудбал и ту је најбитније да направиш прави корак. Да имаш и среће. Ја бих све исто урадио да могу да вратим време. Колико год неко мислио да је мој пут чудан, Домжале и Астана су прави избор. Најбитније ми је било у то време да играм јер сам био млад. Годишње сам за клуб одиграо преко 50 мечева, за две године 100. Са Астаном сам играо Лигу шампиона и Лигу Европе, после сам прешао у Валенсију. Није да ни тамо нисам играо. Није мало 20 утакмица поред Пареха, Кондогбије, Кокелана, то су све имена. Ипак, искуство из великог клуба какав је Валенсија ми је пуно значило као човеку и као играчу“, истиче искусни везиста.

А онда је уследио трансфер у редове Хетафеа и селидба у предграђе шпанске престонице - Мадрида.

„Испоставило се као одличан потез, већ пет сезона сам у клубу. Стигао ми је прошле сезоне и Стефан Митровић који је искусан фудбалер и већ је био у Примери када је играо за Ваљадолид, тако да зна језик и брзо се уклопио“, поручује Немања.

Максимовић је у Литванији постао првак Европе са омладинском селекцијом 2013. године, да би се на Новом Зеланду 2015. попео на кров света. Управо је он постигао гол одлуке током продужетка у двобоју са фаворизованим Бразилцима.

И док су се многи његови вршњаци изгубили у тој транзицији преласка из омладинског у сениорски фудбал, Максимовић је врло добро знао шта треба да ради, како да се понаша, да би о(п)стао на великој сцени и дочекао позив у „А“ репрезентацију.

Од тада је неизоставан члан Орлова, један од дискретних хероја, који је често синоним за борбеност у најдражем дресу. Момак за пример ван терена и на њему...

„Битно је да човек буде стабилан, да зна шта хоће. Битно је да уз себе има особу коју воли и која га воли да му буде подршка. Наравно, као и да има подршку породице. Све те ствари треба да се поклопе да бисте били истрајни, да бисте успели. Ја имам Кристину и она ми ствари чини лакшим, заиста ми олакшава. Из истог смо места, знамо се још из школе. Ја сам ишао са њеним братом у оделење, јако млади смо почели да се забављамо, а ево сада имамо нашу породицу. То много значи човеку“, објашњава рецепт за успех 26-годишњи Максимовић.

Везиста Хетафеа за крај је признао да су фудбал у кући доласком ћеркице Андрее заменили цртаћи.

„Како да не, раније фудбал, фудбал и само фудбал. Утакмице... Сада кад дођем, Пепа прасе и пилићи. Али, ћеркица је најлепша ствар која нам се догодила. Нема ништа лепше од тога када постанеш родитељ“, завршио је разговор дискретни херој Србије и неискварени момак из Бање Ковиљаче Немања Максимовић.