Око 13 земаља показало је интересовање за улазак у БРИКС, а скоро половина њих је поднела званичне пријаве за улазак у ту организацију, изјавио је у интервјуу за Спутњик амбасадор Јужне Африке у Москви Мзувукиле Макетука.
„Сада има око 13 кандидата (за улазак у БРИКС). Има земаља које су се званично пријавиле, има их шест, а има земаља које су изразиле интересовање. Лично очекујем да ће приоритет бити на страни оних који су се већ пријавили“, рекао је амбасадор.
Међу кандидатима су две афричке земље – Алжир и Египат, као и Иран, Бахреин, Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати.
Отпор америчком глобалистичком империјализму
Интересовање 13 земаља за улазак у БРИКС уопште не изненађује јер снаге које предводе Кина, Русија и Индија привлаче све више међународних снага које у томе виде излаз и једну врсту одупирања притиску који долази из Америке ког с пуним правом можемо звати глобалистичким империјализмом, каже за Спутњик аналитичар Бранко Павловић.
Та мултиполарност, сарадња, стабилност, сигурност и просперитет на једним фер, међународно признатим односима привлачи све више држава света које на тај начин траже ослонац за сопствени развој на једној страни, и за одупирање глобалистичком империјализму на другој, додаје Павловић.
„Том интересовању за БРИКС треба придодати и веома повећано интересовање за Шангајску организацију за сарадњу тако да је то просто процес. Односно, повећање интересовања држава за БРИКС је само још један доказ у укупним процесима који се у свету догађају, а то је концентрисање пет шестина човечанства око идеје да се мора супротставити Америци“.
Логична сарадња Ирана и Саудијске Арабије
За Павловића није изненађење што су и Иран и Саудијска Арабија изразили интересовање за приступање БРИКС-у јер се рађа један нови поглед Саудијске Арабије на своју позицију, а то је да неће више подређивати сопствене интересе америчким.
Кад Саудијска Арабија направи тај преокрет, а већ је донела ту одлуку, онда ће у следећем кораку настојати да направи добре или макар мирољубиве односе са Ираном, иако је то, у подели сунити и шиити или традиционално заоштреној позицији проамеричкој или анти-америчкој, било извор тензија у читавом том региону.
„Али кад то преокрене Саудијска Арабија и кад каже ми као Саудијска Арабија нећемо више подређивати сопствене интересе Америчким, онда је сарадња са свима другима следећи корак. Сетите се до које су мере били домаћини и како је то било успешно кад је председник Кине Си Ђинпинг био у четвородневној посети Саудијској Арабији, земљама залива и арапским земљама, тако да су све то докази једног те истог преокрета који се догађа у свету, а ми томе сведочимо“.
Како преуредити БРИКС
Кад је реч о пријему нових чланица, земље БРИКС-а имају контрадикторан захтев – да не одуговлаче превише са захтевима других држава, а са друге стране, ако би нагло допустили да већи број држава постану чланице онда би се унутрашњи рад те организације компликовао.
Тиме би дошло до читавог низа оперативних проблема који би могли да кваре ефикасност рада те организације, а то уопште нису једноставна и лака питања. Вероватно ће се, уз пуноправно чланство Бразила и Јужноафричке Републике, али суштински Кина, Русија и Индија договарати у којим модалитетима и како изаћи у сусрет жељама држава да се придруже, али не на начин који би угрозио ефикасност и квалитет унутрашњег рада БРИКС-а.
„Треба разумети да БРИКС није само годишњи самит лидера, они имају по разним комисијама и телима која су већ оформљена међусобне састанке на нивоу једног састанка недељно или чак нешто чешће од тога. А постоје и институције које би требало да изграде финансијску инфраструктуру која би парирала или надопуњавала, можда временом и мењале Међународни монтеарни фонд и Светску банку које раде на дневној основи. Тако да како ће се то све урадити ми споља не можемо уредити нити можемо да знамо и видимо, али то није једноставан задатак“, закључио је Павловић.