Навршава се 50 година од потписивања Париског споразума којим је запечаћено повлачење америчких трупа из Вијетнама, чиме је окончан осмогодишњи рат који је проглашен за рат у ком је почињено највише зверстава после Другог светског рата.
Страх од ширења Совјета
Историчар професор др Предраг Марковић каже да је Вијетнамски рат био велики пораз Америке и једна од највећих стратешких грешака.
„Американци су погрешно тада закључили да бивши Совјетски Савез има амбиције да се даље шири мимо граница заузетих на почетку Хладног рата и да жели да даље шири своју сферу утицаја. По тој домино теорији они су на сваком месту где су се плашили експанзије левичарских или комунистичких режима борили да то обуздају, јер су веровали да заправо Совјетски Савез жели да завлада у Азији, Африци и Латинској Америци,“ каже Марковић.
Из тог страха Американци су, додаје наш саговорник, чак и режиме који нису били толико просовјетски својом агресивном политиком гурнули у совјетску сферу.
„То се десило са Кубом и са Вијетнамом. При чему је Вијетнаму дошло до постепеног клизања ка потпуном ратном ангажману, значи у почетку су Американци имали неколико стотина саветника на терену, а онда после неколико година тај број је досегао бројку од пола милиона америчких војника. И наравно, не само да је вођен рат у Вијетнаму већ је и мирољубива Камбоџа уништена као колатерална штета, због комуникација које су ишле из северног Вијетнама ка југу, преко камбоџанкске територије. У сваком случају, Вијетнамски рат је најнижа тачка америчког империјализма,“ сматра Марковић.
Рат који је осудила и америчка јавност
Како каже наш саговорник, многи су слом Америке у Авганистану поредили са ратом у Вијетнаму, с тим што је Вијетнамски рат био у једном другачијем времену, када је постојала међународна солидарност.
„Млади људи су демонстрирали против Вијетнамског рата док 2000. и 2001. године када су вођени ратови у Авганистану и у Сирији није постојала таква врста међународне солидарности као шездесетих година. Америчка јавност је, посебно после „ТеТ“ офанзиве 1968. године, када је рат ескалирао, закључила да је тај рат непотребан. Америка у то време још увек није потпуно контролисала медије тако да је њихова јавност била затрпана страшним фотографијама рата са терена које су потпуно окренуле против тог рата америчку јавност, посебно њен елитни део - студенте, интелектуалце и тако даље. Онда је од 1968. године Америка покушавала да се извуче из тог рата што је успела тек после неколико година,“ подсећа наш саговорник.
Агенс Оранж и седам милиона тона бомби
За осам година колико је рат у Вијетнаму трајао Американци су бацили седам милиона тона бомби на Вијетнам, не рачунајући напалм и отровне материје.
Бацани су хербициди и дефолијанти, укључујући и отровну супстанцу Агенс Орaнж. Процењује се да је у рату у Вијетнаму страдало до 3,1 милиона људи, од тога око два милиона цивила. Од 1954. Вијетнам је био подељен на Северни и Јужни Вијетнам.
Мало је познато како је Америка уопште ушла у тај сукоб. Када се Други светски рат завршио, Француска Република је поново окупирала своју бившу колонију Индокину, али не задуго, пошто су их комунистичке снаге под вођством Хо-Ши-Мина протерале током Првог индо-кинеског рата. Сукоб се стишао, па је 1954. године постигнут Женевски споразум који је подразумевао привремено поделу Вијетнама на два дела, на север под „црвенима“ и на југ који је био под француским присталицама.
Предвиђено је било да се одрже избори на територији читаве земље и да народ сам одлучи у каквом систему жели да живи. Невоља је била та што је на северу живело више људи него југу, па су „јужњаци“ предвођени Нго-Дин-Дијемом страховали да избори на северу неће бити спроведени у фер атмосфери и да ће комунисти победити. То су мишљење делили и Американци, чија је креација била Јужни Вијетнам (што тврди сам Пентагон); Американци су такође због тога одбили да потпишу Женевски споразум.
Због одбијања да се спроведу избори, избио је комунистички устанак у Јужном Вијетнаму против Дијемове власти, устанак који је био помогнут од стране Севера. За све то време, председничке администрације Трумана, Ајзенхауера, Кенедија и Џонсона економски су и војно помагале Французе па потом и Јужновијетнамце, у њиховој борби против Вијетконга и војске Северног Вијетнама.
Иначе после неуспеле авантуре у Индокини, САД су водиле војне операције у Салвадору, Либану, Гренади, Либији, Панами, Југославији, Авганистану, Ираку, Либији, Сирији, Јемену, Камеруну…