Добар дан, поштовани посланици Федералне скупштине, сенатори, посланици Државне думе, поштовани грађани Русије. Данас се обраћам у тешко, сви то добро знамо, прекретничко време за нашу земљу, у периоду кардиналних, неповратних промена у целом свету, најважнијих историјских догађаја који одређују будућност наше земље и нашег народа, када свако од нас носи огромну одговорност. Пре годину дана, ради заштите људи на нашој историјској територији, ради осигурања безбедности наше земље, ради уклањања претње која је долазила од неонацистичког режима, формираног у Украјини после државног преврата 2014. године, донета је одлука о спровођењу специјалне војне операције (СВО). Корак по корак, пажљиво и доследно ћемо решавати све задатке који су пред нама.
О СПЕЦИЈАЛНОЈ ОПЕРАЦИЈИ И ИЗДАЈИ ЗАПАДА
Почев од 2014. године, Донбас се борио, бранио је право да живи на својој земљи, да говори матерњим језиком, борио се и није се предавао у условима блокаде и непрестаног гранатирања, нескривене мржње кијевског режима, веровао је и чекао да му Русија притекне у помоћ. У међувремену (и ви то добро знате), чинили смо све могуће, заиста све могуће, да бисмо решили тај проблем мирним средствима. Стрпљиво смо преговарали о мирном решењу за тај тежак сукоб, али се иза наших леђа припремао сасвим други сценарио. Обећање западних управљача, њихово уверавање да теже миру у Донбасу, показало се, сада то видимо, као фалсификат, жесток лаж, они су просто одуговлачили време, бавили су се шиканирањем, затварали очи пред политичким убистима, пред репресијама кијевског режима над неподобнима, на иживљавање над верницима, све више су бодрили украјинске неонацисте да врше терористичка дејства у Донбасу. На западним академијама и школама су гомилали официрски састав неонационалистичких батаљона, испоручивали оружје.
И желим посебно да нагласим да је Кијев још пре почетка специјалне војне операције преговарао са Западом о испорукама Украјини и система ПВО, и борбених авиона, и друге тешке технике. Сећамо се и покушаја кијевског режима да добије нуклеарно оружје, јер су о томе говорили јавно. САД и НАТО су убрзано ширили своје војне базе у близини граница наше земље, тајне биолабораторије, током маневара су освајали сцену будућих ратних дејстава, припремали су за велики рат кијевски режим који им је потчињен, Украјину коју су поробили. И данас то признају. Чак признају то јавно, отворено, без зазора. Они се буквално поносе, уживају у својој перфидности, називајући и Минске споразуме, и „нормандијски формат“ дипломатском представом, блефом.
Испада да су се све то време, када је горео Донбас, када се проливала крв, када је Русија искрено (желим то да нагласим, управо искрено) тежила мирном решењу, они играли животима људи, играли, у суштини, како говоре у познатим круговима, с обележеним картама. Тај одвратни метод обмане опробан је и раније, не једном. Исто су се тако бестидно, дволично понашали разарајући Југославију, Ирак, Либију, Сирију. Од те срамоте се никада неће опрати. Они не разумеју шта су то част, поверење, пристојност. Током векова колонијализма, диктата, хегемоније они су навикли да им је све дозвољено, навикли су да пљују на цео свет. Испоставило се да се исто тако безобзирно, деспотски односе и према народима сопствених земаља. Њих су такође цинично обманули (или су их обмањивали) баснама о трагању за миром, о привржености резолуцијама Савета безбедности Уједињених нација о Донбасу.
Заиста, западне елите су се претворили у симбол тоталне, непринципијелне лажи. Ми чврсто бранимо не само своје интересе, него и свој став о томе да у савременом свету не сме да буде поделе на такозване цивилизоване земље и све остале, да је неопходно поштено партнерство, које принципијелно негира било какву искључивост, а посебно агресивну. Ми смо били отворени, искрено спремни за конструктивни дијалог са Западом, говорили смо, инсистирали смо на томе да је и Европи, и целом свету потребан недељив систем безбедности, једнак за све државе, и годинама смо предлагали својим западним партнерима да заједно размотримо ту идеју, да радимо на њеној реализацији. А као одговор смо добијали нејасну или лицемерну реакцију.
То је што се тиче речи, али било је и конкретних дејстава. То је ширење НАТО-а према нашим границама, стварање нових позиционих области противракетне одбране у Европи и Азији, одлучили су да се ракетним штитом заштите од нас. То је ширење војних контигената, при чему не само у близини граница Русије. Желим да нагласим да, искрено говорећи, то је свима добро познато, ниједна земља у свету нема толики број војних база у иностранству, као Сједињене Америчке Државе. Њих је на стотине, желим то да нагласим, на стотине база широм света, цела планета је начичкана, довољно је само погледати на карту. Цео свет је био сведок тога како су иступали из фундаменталних споразума у сфери наоружања, укључујући Споразум о ракетама средњег и кратког домета, једнострано су прекидали темељне споразуме који одржавају мир на планети. Али зашто су они то радили? Они ништа не раде тек онако, као што је познато.
И, најзад, у децембру 2021. године, ми смо званично упутили Сједињеним Америчким Државама и НАТО-у нацрте споразума о гаранцијама безбедности. По свим кључним тачкама, онима које су за нас принципијелно важне, добили смо у суштини директан негативан одговор. Тада је коначно постало јасно да је дат сигнал да се реализују агресивни планови. И они више не намеравају да се зауставе.
Опасност је расла, и то свакодневно. Информације које су стизале нису остављале сумњу у то да је у фебруару 2022. године све било спремно за нову крваву казнену акцију у Донбасу, против ког је, подсетићу, кијевски режим још 2014. године покренуо и артиљерију, и тенкове и авионе. Одлично се сећамо слика када су из ваздуха гађали Доњецк. Изводили су нападе авионима не само на њега, него и на друге градове. Поново су 2015. године покушали директно да нападну Донбас, настављајући притом блокаду, гранатирање, терорисање цивила. Све је то, подсетићу, потпуно противречило документима и резолуцијама које је усвојио Савет безбедности УН. Потпуно! Сви су се правили да се ништа не догађа. Желим то да поновим. Они су покренули рат. Ми смо искористили силу и користимо је да бисмо га зауставили.
Они који су планирали нови напад на Доњецк, на Донбас, на Луганск, јасно су разумели да је следећи циљ напад на Крим и Севастопољ. И ми смо то знали и разумели. И сада о таквим далекосежним замислима отворено говоре у Кијеву. Разоткрили су се, разоткрили су оно што смо ми ионако добро знали.
Ми бранимо животе људи, свој родни дом. А циљ Запада је безгранична власт. Он је већ потрошио више од 150 милијарди долара на подршку и наоружавање украјинског режима. Поређења ради, према подацима Организације за економску сарадњу и развој, за помоћ најсиромашнијим државама света земље „седморке“ су издвојиле око 60 милијарди долара током 2021. и 2022. године. Јасно? За рат – 150, за најсиромашније земље, о којима се тобоже стално брину – 60. А ту су још и познати захтеви да земље које добијају тај новац буду покорне. И где су ту разговори о борби против сиромаштва, о стабилном развоју, о екологији? Куда је све то нестало? Притом се проток новца намењен за рат не умањује. Исто тако не жале средства за појачавање немира и преврата у другим земљама, и то, такође, широм света.
На недавно одржаној конференцији у Минхену могле су се чути бесконачне оптужбе на рачун Русије. Стиче се утисак да се то радило само да би сви заборавили шта је направио такозвани Запад у последњој деценији. Они су ти који су пустили џина из боце. Читаве регионе су увукли у хаос. Према проценама америчких експерата, у ратовима, на то желим да скренем пажњу, нисмо ми измислили те цифре, сами Американци их дају, у ратовима које су покренуле САД после 2001. године, погинуло је готово 900.000 људи, више од 38 милиона њих су постали избеглице. Све то они сада хоће просто да избришу из сећања човечанства. Праве се да се ништа није догодило. Али то у свету нико није заборавио. И неће заборавити.
Људске жртве и трагедије нико од њих не рачуна. Због тога, наравно, што су у игри билиони долара. То је могућност да се и даље поткрадају сви, под плаштом приче о демократији и слободама, уз наметање неолибералних, у суштини тоталитарних вредности, да се каче амблеми на читаве земље и народе, да се јавно вређају њихови лидери, да се гуши другачије мишљење у њиховим сопственим земљама, уз стварање лика непријатеља, да се одвлачи пажња људи од коруптивних скандала. То не силази с екрана, ми све то видимо – од све већих унутрашњих економских, социјалних, међунационалних проблема и противречности.
Подсетићу, тридесетих година прошлог века Запад је практично отворио нацистима пут ка власти у Немачкој. А у наше време од Украјине су почели да праве анти-Русију. То, заправо, није нови пројекат. Људи који се макар мало баве историјом знају то одлично. Корени тог пројекта су се појавили још у 19. веку. Њих су гајили и у Аустроугарској империји, и Пољској, и у другим земљама – с једним циљем, да се откину оне историјске територије које се данас називају Украјином од наше земље. Ето у чему је тај циљ. Ничег ту новог нема! Никакве новине. Све понављају.
Запад је форсирао реализацију тог пројекта данас, подржавши преврат 2014. године. Преврат крвави, противдржавни, противуставни, као да се ништа није догодило. Као да је то било потребно, чак су саопштили и колико су новца на то потрошили. У идеолошку основу су поставили русофобију, крајње агресивни национализам. Недавно је једна од бригада Оружаних снага Украјине, срамота је и рећи, нас је срамота, њих није, усвојила назив „Ељдевез“, као хитлерова дивизија која је учествовала у депортовању Јевреја у убилачким, војно-заробљеничким, казненим операцијама против партизана у Југославији, Италији, Чехословачкој и Грчкој. У Оружаним снагама и Националној гарди Украјине посебно су популарни амблеми 'дас рајх', 'мртва глава', 'Галичина'- других есесовских јединица којима су руке, такође, крваве до лаката. На украјинској оклопној техници су препознатљиве ознаке Вермахта нацистичке Немачке. Неонацисти не крију чијим се наследницима сматрају.
Чудно је то што на Западу нико од оних који подржавају власт то не примећује. Због чега? Због тога што их, извините за израз, баш брига за то. Брига их за то на кога ће да ставе улог у борби против нас. У борби против Русије. Главно је да ратују против нас, против наше земље, што значи да се могу користити сви - а видели смо да је тако и било – и терористи, и неонацисти, чак се и црни ђаво може користити, опрости, боже, само да би испунили њихову вољу, да би им служили као оружје против Русије. И тада, тридесетих година прошлог века, и сада, иста је замисао – да се агресија окрене ка Истоку, да се распламса рат у Европи, да се туђим рукама удаље конкуренти. Ми не ратујемо против народа Украјине, ја сам то већ много пута говорио. Он је сам, народ Украјине, постао талац кијевског режима и његових западних господара, који су фактички окупирали ту земљу у политичком, војном, економском смислу. Деценијама су разарали украјинску индустрију, отимали природна богатства. Природни резултат тога су социјална деградација, огроман раст сиромаштва и неједнакости. И у таквим условима, наравно, лако је извлачити и материјал за борбена дејства. О људима нико није мислио, њих су припремали за клање. И на крају су их претворили у потрошни материјал. Жалосно. Просто је страшно о томе и говорити. Али то је чињеница. Одговорност за распламсавање украјинског сукоба, за ескалацију, за раст броја његових жртава у потпуности лежи на западним елитама и, наравно, на данашњем кијевском режиму, за који је украјински народ у суштини туђи. Данашњи украјински режим не служи националним интересима, него интересима трећих земаља. Запад користи Украјину као балван против Русије, као полигон. Нећу се сад детаљно задржавати на покушајима Запада да преокрене ток борбених дејстава, на њиховим плановима да повећају војне испоруке, то је ионако свима добро познато, али једна ствар мора бити јасна свима. Што више далекометни западни системи буду стизали у Украјину, то ћемо ми више бити приморани да удаљавамо претњу од својих граница. То је природно.
Западне елите не крију своје циљеве – да Русији нанесу, како они говоре, то је управни говор, „стратешки пораз Русији“. Шта то значи? Шта је то за нас? То значи да се с нама заврши једном и заувек. Односно, они намеравају да локални сукоб пренесу у фазу глобалног сукоба. Ми управо тако то све и разумемо и на одговарајући начин ћемо на то реаговати. Због тога што је у том случају већ реч о постојању наше земље. Али они ионако не могу да рачунају на то да ће Русију победити на бојном пољу, то је немогуће. Због тога изводе на нас све агресивније информационе нападе. Као циљ бирају, пре свега, наравно, младе људе, младе генерације. И ту опет стално лажу, изокрећу историјске чињенице, не престају да нападају нашу културу, Руску православну цркву, друге традиционалне религиозне организације у нашој земљи.
Погледајте шта раде са својим сопственим народима. Разорене породице, културни и национални идентитет, перверзије, иживљавање над децом све до педофилије – објашњавају се као норма, норма њиховог живота! А свештенике приморавају да благослове истополне бракове. Бог с њима, нека раде шта желе. А шта овде желим да кажем? Одрасли људи имају право да живе како желе – ми смо се према томе тако и односили у Русији, и увек ћемо се тако односити. Нико се у приватни живот не меша и не намеравамо то да радимо. Ипак, желимо да им кажемо: погледајте Свето писмо, главне књиге свих других светских религија – тамо је све речено. Укључујући то да је породица – савез мушкарца и жене. Али ти свети текстови се сада доводе у сумњу. Како је познато, англиканска црква, на пример, планира, то је истина, за сада само планира, да размотри идеју о полно неутралном богу. Шта на то рећи? Опрости им, Господе, не знају шта раде!
Милиони људи на Западу разумеју да их воде ка правој духовној катастрофи. Елите, треба отворено рећи, просто губе разум и то, изгледа, више не може да се лечи. То су, међутим, њихови проблеми, као што сам већ рекао, а ми имамо обавезу да штитимо своју децу. И ми ћемо то учинити. Заштитићемо своју децу од деградације и дегенерације.
Очигледно је да ће Запад покушавати да разори и поцепа наше друштво, да стави улог на националне издајнике који су у свим временима, желим то да нагласим, имали један те исти отров презрења према својој сопственој отаџбини и жељу да зараде на продаји тог отрова онима који су спремни да га плате. Тако је увек било. Ко је кренуо путем директне издаје, чини терористичке и друге злочине, усмерене против безбедности нашег друштва, територијалне целовитости земље, сносиће одговорност у складу са законом. Никада нећемо бити налик кијевском режиму и западним елитама који се баве, а бавили су се и раније, ловом на вештице. Нећемо сводити рачуне с онима који су искорачили у страну, који су напустили своју домовину. Нека то остане на њиховој савести, нека живе с тим. Они морају с тим да живе. Главно је да су им људи, грађани Русије, дали моралну оцену. Поносим се и мислим да се сви поносимо...
Мислим да се сви ми поносимо тиме што наш многонационални народ, апсолутна већина грађана, има принципијелни став о специјалној војној операцији, што разуме у чему је смисао наших дејстава, што је подржала наша дејства за заштиту Донбаса. У тој подршци, пре свега, испољио се прави патриотизам, осећање које је историјски присутно у нашем народу и које задивљује својим достојанством, дубоком свешћу сваког (нагласићу, сваког) о томе да је његова судбина неодвојива од судбине отаџбине.
ЗАХВАЛНОСТ УЧЕСНИЦИМА СВО И ЖИТЕЉИМА РУСИЈЕ
Драги пријатељи, желим да захвалим свима, целом народу Русије, за храброст и одлучност, да кажем хвала нашим јунацима, војницима и официрима армије и флоте, Руској гарди, сарадницима специјалних служби и свих безбедносних структура, борцима доњецких и луганских корпуса, добровољцима, патриотама који се боре у редовима борбених армијских резерви БАРС. Желим да им се извиним што током данашњег обраћања не могу све да их споменем. Знате, када сам припремао ово обраћање, написао сам дугачак, дугачак списак тих херојских одреда. Затим сам то избацио из данашњег обраћања јер, као што сам рекао, немогуће је именовати све. Просто сам се плашио да не увредим оне које не споменем.
До земље се клањам родитељима, женама, породицама наших заштитника, лекарима и болничарима, санитарним инструкторима, медицинским сестрама који спасавају рањенике. Железничарима и возачима који снабдевају фронт, градитељима који подижу утврђења, обнављају стамбене зграде, путеве, цивилне објекте. Радницима и инжењерима одбрамбених фабрика који сада раде практично дан и ноћ, у неколико смена. Сеоским трудбеницима који поуздано штите прехрамбену безбедност земље. Захваљујем учитељима који се искрено брину о младим генерацијама Русије, посебно оним предавачима који раде у тешким условима, у близини фронта. Запосленима у култури који одлазе у зону борбених дејстава, у болнице, да би подржали војнике и официре. Волонтерима који помажу на фронту и цивилима. Новинарима, пре свега, наравно, војним дописницима који ризикују животе на првој линији фронта да би целом свету рекли истину. Пастирима руских традиционалних религија, војним свештеницима, чије мудре речи подржавају и надахњују људе. Државним службеницима и предузетницима, свима који испуњавају своју професионалну, грађански и просто људску дужност.
Посебне речи упућујем житељима Доњецке и Луганске Народне Репубике, Запорошке и Херсонске области. Ви сте сами, драги пријатељи, одредили своју будућност на референдумима, чврсто сте одлучили, без обзира на претње и терор неонациста, у условима када су се у вашој близини водила борбена дејства, али није било и нема ничег јачег од ваше одлучности да будете с Русијом, са својом домовином.
Већ смо почели и повећаваћемо (аплаузи)... Желим да нагласим да је ова реакција дворане упућена житељима Доњецке и Луганске Народне Републике, Запорошке и Херсонске области. Још једном, свима њима наклон до земље. (аплаузи)
РАЗВОЈ ОРУЖАНИХ СНАГА
Поштоване колеге, као што је познато, имамо указом председника утврђен план изградње развоја оружаних снага за период од 2021. до 2025. године. У току је рад на његовом испуњавању. Неопходне корекције се уносе. И желим да нагласим, да у основу наших даљих корака за јачање армије и флоте, у текућем и будућем развоју оружаних снага, дефинитивно треба да уђе реално борбено искуство, стечено током специјалне војне операције. Оно је за нас изузетно важно. Могу да кажем и више – апсолутно непроцењиво.
Примера ради, сада је ниво опремљености нуклеарних снага Русије најновијим системима виши од 91 одсто – 91,3 процента. А сада, поновићу, имајући у виду искуство које смо стекли, морамо постићи исто тако висок, квалитетан ниво у свим компонентама оружаних снага. Официри и наредници који су се показали као вешти, савремени и одлучни команданти, а таквих је веома, веома много, приоритетно ће бити унапређени на више дужности, биће упућени у војне високошколске установе, академије, служиже као моћна кадровска резерва за оружане снаге. И, дефинитивно, они треба да буду тражени и у цивилној служби, у органима власти на свим нивоима. Желим да скренем пажњу колега на то. То је веома важно. Људи треба да схвате да домовина цени њихов допринос заштити отаџбине.
Активно ћемо укључивати најнапредније технологије које омогућавају управо повећање квалитета и потенцијала армије и флоте. Ми имамо такве технологије, примерке наоружања и технике, у сваком правцу. Многи од њих по својим карактеристикама суштински превазилазе западне аналоге. Сада је пред нама задатак да покренемо њихову масовну, серијску производњу. И тај посао је већ у току. Његов темпо стално увећава. Желим притом да нагласим, на сопственој, руској, научној и индустријској бази, укључивањем малог и средњег високотехнолошког бизниса у испуњавање државних одбрамбених наруџбина. Данас у нашим фабрикама, у конструкторским бироима, научним колективима раде и искусни стручњаци, и све више младих људи – талентованих, квалификованих, усмерених на напредак, верних традицијама руских оружара – да учине све за победу.
О НУКЛЕАРНОМ ОРУЖЈУ
Сада још неколико речи о ономе што се догађа око нас. Задржаћу се на још једној теми. Почетком фебруара ове године чуло се саопштење Северноатлантске алијнсе о фактичким захтевима Русији, како се они изражавају, да се врати испуњавању Споразума о стратешком офанзивном наоружању. Укључујући дозволу за инспекције у нашим нуклеарним одбрамбеним објектима. Чак и не знам како то да назовем. То је некакав театар апсурда. Познато нам је да је Запад директно умешан у покушаје кијевског режима да изведе нападе на базе наше стратешке авијације. За то су коришћене беспилотне летелице које су биле опремљене и модернизоване у сарадњи са стручњацима НАТО-а. И сада они желе још и да разгледају наше одбрамбене објекте? У савременим условима садашњег сукоба то звучи просто као некакво бунцање.
Притом, скрећем на то посебну пажњу, нама не дозвољавају да спроводимо пуноправне инспекције у оквиру тог споразума. Наши бројни захтеви за преглед ових или оних објеката остају без одговора или се одбијају по разним формалним основама. И стварно ништа не можемо да проверимо на оној страни. Желим да нагласим, САД и НАТО директно говоре о томе да је њихов циљ да нанесу стратешки пораз Русији. И шта, након тога, као да ничег није било, они се спремају да се растрче по нашим одбрамбеним објектима? Укључујући најновије? Пре недељу дана, ја сам потписао указ о увођењу у борбено дежурство нових стратешких комплекса копненог базирања. Они се спремају да и тамо гурну свој нос? И мисле да је све тако једноставно? Ми ћемо их просто тако пуштати?
Иступивши с колективним саопштењем, НАТО је практично поднео захтев да постане учесник у Споразуму о стратешком офанзивном наоружању. Ми се с тим слажемо. Изволите! И не само то, сматрамо да је таква поставка питања одавно сазрела, јер у НАТО-у, подсетићу, није само једна нуклеарна држава – САД. Нуклеарне арсенале имају и Велика Британија и Француска. Они се усавршавају, развијају. И такође су усмерени против нас, против Русије.
Последње изјаве њихових лидера то само потврђују. Слушајте. Ми то не можемо да не узимамо у обзир, једноставно немамо право. Посебно данас. Као и то да су први Споразум о стратешком нуклеарном наоружању првобитно закључили Совјетски Савез и Сједињене Америчке Државе 1991. године, у суштински другачијој ситуацији, у условима смањивања напетости и јачања узајамног поверења. Надаље су наши односи дошли на такав ниво да су Русија и САД саопштавале да више не сматрају једни друге противницима. Изванредно, све је било веома добро.
Актуелни споразум из 2010. године садржи најважније одредбе о недељивости безбедности, о директној узајамној повезаности у питањима стратешког офанзивног и одбрамбеног наоружања. Све је то одавно заборављено. САД су изашле из Споразума о противракетној одбрани,. Све је остало у прошлости. Наши односи су, то је веома важно, деградирали. И то је у целини заслуга Сједињених Држава. Управо су оне после распада Совјетског Савеза почеле да преиспитују резултате Другог светског рата, да граде свет на амерички начин, свет у којем је само један домаћин, један господар.
Ради тога су почели грубо да руше све основе светског поретка које су биле постављене после Другог светског рата, да би прецртали и наслеђе Јалте, и Постдама. Корак по корак су почели да преиспитују изграђени светски поредак, да демонтирају систем безбедности и контроле над наоружањем. Испланирали су и остварили читав низ ратова широм света. И све с једним циљем – да сломе архитектуру међународних односа изграђену после Другог светског рата. Тако се у пракси у животу све догађа. После распада Совјетског Савеза теже да заувек утврде своју глобалну доминацију, не узимајући интересе савремене Русије, па ни интересе других земаља.
Наравно, ситуација у свету се изменила после 1945. године. Формирали су се и брзо се развијају нови центри развоја и утицаја. То је природни, објективни процес који се не може игнорисати. Недопустиво је, међутим, то што су САД почеле да прекрајају светски поредак управо само у складу са својим потребама. Искључиво зарад својих сопствених егоистичних интереса.
Сада преко представника НАТО-а дају сигнале, а у суштини постављају ултиматуме – ви, односно Русија треба да испуњава све о чему смо се договорили, укључујући Споразум о стратешком нуклеарном наоружању, а ми ћемо се понашати како нам падне на памет. Као, нема никакве везе између проблематике Споразума стратешком офанзивном наоружању и, рецимо, сукоба у Украјини и других непријатељских дејстава Запада против наше земље. Као што нема ни громогласних изјава о томе да желе да нам нанесу стратешки пораз. То је или врхунац лицемерја, или цинизма, или врхунац глупости. Али, не можеш их назвати идиотима, они ипак нису глупи људи. Нама хоће да нанесу стратешки пораз и да увлаче у наше нуклеарне објекте. У вези с тим, принуђен сам да данас кажем да Русија обуставља своје учешће у Споразуму о стратешком офанзивном наоружању. Понављам, не иступа из Споразума, не, него управо обуставља своје учешће.
Пре него што се вратим разматрању тог питања, међутим, морамо ради себе да разумемо, на шта претендују земље Северноатлантске алијансе, као што су Француска и Велика Британија? И на који начин ћемо да узимамо у обзир њихове стратешке арсенале? Односно, укупни офанзивни потенцијал Алијансе. Они су сада својим саопштењима у суштини поднели захтев да учествују у том процесу. Хвала богу! Хајде, ми немамо ништа против тога. И не треба само да покушавају да поново лажу, да се праве да су присталице мира и стишавања напетости. Ми већ знамо све што се крије испод жита, знамо да истичу гарантни рокови употребе одређене нуклеарне муниције у Сједињеним Државама, и у вези с тим поједини делатници у Вашингтону, то нам је познато, већ размишљају о могућности природног испитивања свог нуклеарног оружја, укључујући то да се у САД развијају нови типови нуклеарне муниције. Такве информације постоје. У тој ситуацији су Министарство одбране Русије и „Росатом“ дужни да обезбеде спремност за тестирање руског нуклеарног оружја. Ми то први, разуме се, нећемо радити. Али, ако САД изведу тестирање, и ми ћемо. Нико не треба да има опасне илузије да глобални стратешки паритет може бити уништен.
Поштоване колеге, поштовани грађани Русије! Данас заједно идемо сложеним, тешким путем. И савладавамо све тешкоће такође заједно, другачије не би ни могло да буде, јер смо васпитани на примеру својих великих предака и имамо обавезу да будемо достојни њихових завета који се преносе из генерације у генерацију. Идемо само напред, захваљујући преданости домовини, вољи и свом јединству. То јединство се испољило буквално од првих дана специјалне војне операције.
Стотине добровољаца, представника свих народа наше земље дошле су у војне комесаријате, донеле одлуку да стане уз заштитнике Донбаса, да се боре за родну земљу, за отаџбину, за истину и правду. Сада се раме уз раме на првој линији фронта боре војници из свих региона наше многонационалне домовине. Њихове молитве се чују на разним језицима, али све су оне за победу, за другове у борби, за домовину! Њихов тежак војнички рад, њихов подвиг наилазе на моћни одјек широм Русије. Људи подржавају наше борце, не желе, не могу да остану по страни. Фронт сада пролази кроз срца милиона наших људи. Они упућују на прву линију фронта лекове, средства за комуникацију, опрему, омогућавају транспорт, шаљу топле ствари, маскирне мреже и тако даље. Све што помаже да се сачувају животи наших момака. Знам како писма деце, ђака греју војнике на фронту, они их носе са собом у борбу као најдрагоценија, јер искреност и чистота дечјих жеља дирају до суза. Борци све боље разумеју због чега се боре, кога штите.
Веома је значајна за војнике и њихове породице, за цивиле и та брига коју им пружају волонтери од самог почетка специјалне операције. Они делују смело и одлучно, под ватром и гранатама изводе из подрума децу, старце, све који су се нашли у невољи. Достављали су на жаришта, а и даље то чине, храну, воду, одећу, разносе их избеглицама у центрима за хуманитарну помоћ, помажу у пољским болницама и на линији борбеног контакта, ризикујући животе настављају да спасавају животе других. Само је Народни фронт, у оквиру иницијативе „Све за победу“, прикупио више од пет милијарди рубљи! Та врста доброчинства је непрестано у току. Овде је подједнако важан свачији допринос – и велике компаније, и предузетника.
Посебно су, међутим, дирљиве и надахњујуће ситуације када људи са скромним приходима одвајају део својих уштеђевина, плата и пензија. Такво уједињење зарад помоћи нашим војницима, цивилима у зони борбених дејстава, избеглицама скупо кошта! Хвала вам за такву искрену подршку, слогу, узајамну помоћ! То се не може преценити! Русија ће одговорити на све изазове, због тога што смо сви ми једна земља, један велики и јединствени народ! Верујемо у себе, верујемо у своје снаге! Истина је с нама!
Хвала!