Женски тенис навикао је своје љубитеље на честе промене, падове у форми, велике скокове и изненађења, међутим, потпуно другачију слику у претходних годину дана донеле су Ига Швјонтек, Арина Сабаленка и Јелена Рибакина.
Када се 2021. године Пољакиња појавила на Ролан Гаросу и освојила Гренд слем титулу деловала је непобедиво. Игини ударци задавали су муке свакој противници, али како су месеци одмицали пољска тенисерка ипак је добила праве ривалке.
Швјонтек је осим Ролан Гароса у претходних годину дана освојила и Мастерсе у Индијан Велсу, Мајамију, Риму, а потом је подигла трофеј и на УС Опену, да би потом доживела неочекивани пораз у трећем колу Вимблдона.
Био је то тренутак који је отворио врата Јелени Рибакиној, тенисерки рођеној у Москви, која је 2018. године одлучила да почне да игра под заставом Казахстана. Рођена Московљанка одушевила је свет и постала Гренд слем шампионка, али је јој је требало времена да поново покаже колико уме.
Било је јасно да раскошни таленат који је показала на лондонској трави не може да нестане преко ноћи, али се чекао моменат када ће га поново показати!
Није Рибакина успела да освоји Аустралијан опен, али је на првом Гренд слему у сезони ове године елиминисала Игу Швјонтек која се уверила колико ће јој Јелена помрстити конце и у будућности.
Међутим, појавила се и трећа тенисерка која је ишла постепено, корак по корак, а напредак јој је донео нестваран почетак сезоне. Арина Сабаленка годину је отворила титулом на турниру у Аделејду, да би потом отишла у Мелбурн и подигла Гренд слем пехар.
Већ је тада постало јасно осталим тенисеркама да је и женски тенис коначно добио дуго чекану „велику тројку. Наравно, далеко су Швјонтек, Сабаленка и Рибакина од оног што су урадили Новак Ђоковић, Рафаел Надал и Роџер Федерер, али нема ни потребе поредити их са мушкарцима, већ постоје даме на које могу да се угледају.
Дуго женски тенисер није видео такву доминацију, а последња која се памти догађала се 2012. године када су готово све титуле одлазиле у руке Серене Вилијамс, Марије Шарапове и Викторије Азаренке.
Те чувене 2012. године на крају сезоне Серена је имала највише односно седам титула, док су Азаренка и Шарапова одиграла највише односно девет финала.
Њихови мечеви доносили су спектакл, а управо је то главна повезница са ове три даме које тренутно харају женским тенисом. Гледајући Игине мечеве и њено прво место на ВТА листи вероватно би требало рећи да је међу ова три имена Пољакиња најбоља, међутим када се погледају међусобни скорови пољска, казахстанска и белоруска тенисерка су невероватно уједначено.
Маестрална Рибакина и бољи скор против Швјонтек, победила је два пута и једном изгубила, док са друге стране има лошији скор против сјајне Сабаленке која је Московљанку победила четири пута. Јелена је први пут против ње славила у финалу Индијан Велса.
Пољакиња има бољи скор против Сабаленке коју је победила четири пута, док је Арина славила два. Дакле, свака има решење за сваку и то тенису доноси изузетне мечеве.