Џокер доминира у Америци, а КК Џокер у Србији: Сомборски плес се шири нашом кошарком
Кроз читаву каријеру Никола Јокић истиће да је из Сомбора, а његова породица је због љубави према том граду и кошарци преузела је да води кошаркашки клуб Џокер. Предвођени тренером Небојшом Вагићем кошаркаши Џокера близу су пласмана у Кошаркашку лигу Србије. О томе како је Џокер настао и колико га Јокић прати, говорио је Вагић за Спутњик.
SputnikКада се почетком марта појавио снимак Николе Јокића како после тренинга, док је још на паркету, држи и телефон и виче „Тако је Ђапа, бре!“ одмах су се многи запитали ко је Ђапа и зашто га најбољи кошаркаш НБА лиге толико бодри.
Убрзо су сазнали да је то презиме кошаркаша Далибора који наступа за кошаркашки клуб Џокер, односно клуб чији је главни менаџер Страхиња Јокић, а који води Николин отац Бане.
Тренер клуба који носи надимак прослављеног српског аса је Јокићев дугогодишњи пријатељ и кум Небојша Вагић који је за Спутњик испричао како је настала идеја о Џокеру.
„Идеја о Џокеру је настала пре пет година. Бане, Николин отац је дошао на чело тог клуба. Тражили су га, а он је то прихватио. Идеја је била да се клуб афирмише, да кошарка буде организована, да се направи нешто што би публика хтела да гледа. Неком инерцијом од пре то није давало резултате, а онда је Страхиња је рекао да ће да уђе у ту причу и прошле године смо кренули из Прве српске лиге. Реноривали смо тим тако што смо из старог Џокера променили скоро све играче. Жеља је била да се оставе Сомборци, али просто неки од њих нису задовољавали кошаркашки ниво, неки нису били довољно професионални, неки нису имали најбоље намере. Препознали смо то и реконструисали смо тим“, почиње разговор Вагић.
Страхиња Јокић, Николин рођени брат, имао је жељу да управо њихов кум Небојша, велики кошаркашки стручњак, буде тренер Џокера.
Вагић је током каријере радио у Автодору, Меги, а на крају је победила љубав према Сомбору.
Сада са својим Сомборцима прави одличне резултате и на путу је да српској кошарци подари нови важан клуб. Све је ближи КЛС лиги. А, после тога...
„Није било Сомбораца колико смо хтели, ми смо велики Сомборци. Никола, Страхиња, Бане и ја смо, мало је рећи, локал патриоте. Јако волимо Сомбор, он је део нас и ми смо опчињени њиме. Кренули смо отвореног срца у целу причу, Страхиња ме је позвао да будем главни тренер, знао ме је приватно и помислио да могу да изнесем задатке. Ово што радимо у клубу радимо у великој мери према плановима Страхиње Јокића. Отац Бане је ту да да савет, да нас умири када је потребно, било је теших момената јер мора да се побеђује свака утакмица“, наставља Вагић.
Џокер је на корак од уласка у Кошаркашку лигу Србије што је био један од примарних циљева када се клуб подизао на виши ниво. Место у вишем рангу кошаркаши Џокера обезбедиће уколико у суботу савладају екипу Пирота. Нема сумње да ће тај меч помно испратити и Никола Јокић.
„Он се прави да не бави превише клубом, али му је јако стало. Никола прати на његов начин, свашта пита. Интересује се, Страхиња то води, ја водим на терену, Клуб се зове по њему, он ту тренира, лети се ту спрема за повратак у Америку. Он је човек припадне природе, воли то што је његово, стало му је да то буде што успешније. Мислим да је у дубини јако задовољан,“, истиче Николин дугогодишњи пријатељ.
Вагић верује да Николу посебно радује то што Џокер игра нападачки и постиже велики број поена.
Некако клуб на прави начин осликава Николин став и његову страст према кошарци.
„Надам се да ћемо ући у КЛС, резултати то потврђују, пуно побеђујемо. Прошле године смо били кошаркашки колектив који је давао 105 поена у просеку. Били смо најефикаснији кошаркашки колектив у Европи, ниједна лига није видела 105 поена у просеку. С обзиром на то да је Никола убитачан нападач, мени као његовом пријатељу и куму је посебно драго што смо нападачка екипа. У Пироту смо дали 110 поена када ми је пришао један човек и питао ме 'Јел знаш сине зашто је она јединица онако јака и црвена', ја нисам знао, а он ми је објаснио да се никада раније није палила на семафору. Сигурно са неком врстом узбуђења прати, мислим да му је посебно драго што дајемо много поена. Некада не стигне да види почетак утакмице, па ме одмах пита. Он воли кошеве, у шали каже 'Ко не може да убаци не треба да игра кошарку' и зато ми је посебно драго. Ја док сам играо нисам био кошгетер, али у Џокеру нам је нападачка филозофија“, поносан је Вагић.
Напредак Џокера прати цео Денвер, а то посебно импонује Сомборцима који се поготово одушеве када добију прилику да током лета тренирају са најбољим кошаркашем НБА лиге.
„Тренер Денвера Мајк Мелоун је одлично упућен у дешавања у Сомбору, сјајан човек у сваком смислу те речи. Како је сад играчима када виде Николу да дође да тренира са њима могу само да претпоставим. Знам да најискуснији члан нашег тима Зоран Крстановић када је ушао у вежбу пружио му је јако добар отпор, а Никола није могао да верује да имамо тако доброг шутера“, препричао је анегдоту Вагић.
Тренер Џокера посебно може да буде поносна на то што су његови кошаркаши постали изузетно уиграна екипа, што је био један од најважнијих циљева. Вагић је желео да на терену делују као једна машина, а после много труда Сомборци су управо то и постали.
„Начин на који функционишемо је тај да су ти играчи добровољно дошли да играју, нико их није терао, имају уговоре, мени су потребни ако дају све од себе. Кошарка је таква, мораш да будеш мотивисан, разлог томе што дајемо пуно поена је борбени колектив, играчи који стреме ка бољем. Нема празног хода, трудимо се да не буде луфта што би рекао селектор Пешић. Нема шума, поента је да га има што мање, да машина буде подмазана. Морамо да се ускладимо, у почетку буде тумбања, али онда машина све тише ради. То су показали у Пироту, то је једна машинерија. Као кад пустиш ловачког пса у лов, он иде сам, ради све, али то је сада треба времена да се то тако направи и функционише“, рекао је Вагић и подсетио се сјајне утакмице у Пироту против екипе коју морају још једном да савладају.
Емотивна прича која стоји иза Џокера нема само лепу страну. Када су се коцкице склопиле, наравно лепо је уживати у плодовима, међутим Вагић истиче да је било тешких и напорних дана. Лига је захтевна, а за место у вишем рангу порази се не готово не праштају.
„Имамо осећај да иза себе треба да остављамо чисто и боље. Идеје које Страхиња има извршили смо скоро сто одсто. Страхиња је са Николом у Америци и зато се овде снима сваки тренинг, свака утакмица, не постоји ништа у шта он нема увид. Тим који смо правили смо правили заједно. Било је момената да се око нечега не слажемо, али радимо на амерички начин где менаџер има утицаја доста у прављењу тима, где самим тим ја имам мање одговорности када је реч о резултату. Пуно је тај систем помогао јер је флексибилан, мало се своди на мене, мало на Страхињу. Већ другу годину су ретки порази, сада смо на прагу уласка у Кошаркашку лигу Србије. Прошла година је била посебно тешка, нису сви били презадовољни са нашим присуством и хтењима. Не могу да разумем зашто, сви смо спортисти, поштено смо се изборили, просто некима није одговарало. Углавном, цела прича око Џокера је захтевна, тешка, напорна. Недеља за недељом, утакмица за утакмицом, улазак у виши ранг, јако је тешко бити први. Такмичити се и бити добар није лако, али кад знаш да не смеш да губиш ти се онда такмичиш са статистиком. Свима је дато да црпе из себе шта имамо и да ставимо на гомилу. Од играча које ја стављам на тај начин да их нико није натерао да дођу. Потребно је да се понашају професионално, они дају максимум, стојим иза тога“, истакао је тренер клуба из Сомбора.
Иако су победе императив, Вагићу је испред резултата битније да организација клуба добро функционише. Џокер је добио и своје омладинце, а тренер не искључује могућност да се управо у тим редовима направи и нови репрезентативац.
„Полако, корак по корак. Не може да трпи организација по цену резултата, видео сам да органзација мора да прати играчки кадар и стручни штаб. Ми смо нови, јако су турбулентна времена, кошарка је јако популарна, пуно жара има за њу у Србији. Морамо да будемо отпорни на бочне ударе, ветрове. Правимо чврсту базу играча, од ове године имамо и млађе категорије и ту ћемо покушати у наредном периоду да се профилтрира неки играч за први тим, можда за репрезентацију. Полако хоћемо да испратимо развој клуба. Имамо времена, учимо, нису нам само резултати приоритет. Јако сам задовољан јер ми не таласамо, нисмо турбулентни, Страхињина подршка је важна. Ствар је процеса, надамо се да ћемо следеће године да играмо КЛС, да играмо против великих клубова“, поручио је Вагић.
Изузетно важну улогу поред Страхиње Јокића и Небојше Вагића у Џокеру има стручни штаб.
„Јако сам задовољан са својим стручним штабом, сви смо истог сензибилитета, спортисти смо у души сви, волимо природу, сличне ствари. Сви смо приближних година осим Николе Ђурђевића који је први помоћник, он је Николино годиште, услопио се са нама. Сви остали смо старији, не вуку нас клиначке глупости, гледамо да увек буде све боље. Никола је одличан сарадник који се разуме у кошарку, осетим да је ту, дискретан је, а даје ми информације. Одлично ради свој посао. Кондициони тренер Душан Ћирић је озбиљан професионалац и у свом пољу је отишао јако далеко. Срећа је што га имамо у клубу. Зато што се човек студиозно бави тиме, конректан је, самим тим повреде се могу на прсте избројати. Јако добро тренирају и развијају се, а то је све захваљујући њему. Имали смо мало захвата од стране доктора Огњена Ћопића, који је до скоро био професор у школи, он нам држи целу причу када је стани-пани. Он одмах зна о чему се ради, умири нас, зна када играч да се врати“, прича поносно Вагић који са великим поштовањем говори о стручном штабу клуба који води.
Џокер тренутно тренира у хали која припада граду Сомбору, а Вагић верује да ће неки нови планови донети и клубу њихов простор.
„Још увек смо у државној хали, град Сомбор нам помаже, ми смо опремили халу по „Најк“ стандарду, направили смо да буде лепо, модерно, просто сарадња на тај начин да нам дају услове за тренинг. Само Страхиња зна када ћемо имати нашу халу, ја бих волео да смо прешли у наше просторије, да не морамо да обраћамо пажњу. Када се уђе у КЛС остварићемо петогодишњи план, а онда се прави нови. Годину, две дана ћемо ући раније него што је планирано тако да скраћујемо време и новац. Време које смо скратили је неповратно важна ствар коју смо направили. Уколико се буде ишло у правцу АБА лиге претпостављам да ће хала бити приоритет“, верује Вагић.
Када би Џокер ушао у Кошаркашку лигу Србије сигурно би Страхиња Јокић имао идеју и за АБА лигу, међутим и Вагић има свој сан.
„Куп Радивоја Кораћа је мој недосањани сан. Прошле године смо били ближи, са другим клубовима са био у финалу Купа, то је једно лепо кошаркашко дешавање, наравно да ми је била жеља да одем са Џокером“, истакао је тренер Џокера.
За сам крај Вагић је открио и да би Никола Јокић једног дана можда волео да обуче дрес Џокера – али само ако буде у форми!
„Мислим да је он у неким моментима сам то набацивао као идеју. Не знам у каквој ће форми тада да буде. Ми у Џокеру имамо озбиљне играче, видећемо, нека ми се јави па ћемо видети шта да урадимо“, закључио је Небојша Вагић разговор за Спутњик, наравно у шали и кроз широки осмех који је попут метафоре за све што се дешава око КК Џокер из Сомбора.
У емисији „Спутњик спорт“ новинари спортске редакције осврнули су се на квалификације за Европско првенство у фудбалу, као и завршну трку Партизана и Црвене звезде за пласман у Топ осам Евролиге.