То за Спутњик каже професорка Факултета политичких наука (ФПН), др Драгана Митровић, стручњак за Кину после сусрета два председника у Пекингу.
Макронов позив да нуклеарне силе не смеју да распоређују своје нуклеарно наоружање ван својих граница, оценила је као неуспешaн покушај критике Белорусије где би током године требало да буде стационирано руско нуклеарно оружје.
„Он, иако то није желео, очигледно није ни свестан шта говори. То онда значи да он позива и да нуклеарно наоружање САД треба да буде повучено из европских држава и да се врати у матичну државу, дакле у САД. Много тога што је Макрон рекао нема никакву моралну тежину због тога што је засновано на неистинама и на погрешној политици коју води не само његова држава него Евроспка унија у целини, као и други амерички савезници, укључујући и оне у Азији и на Пацифику“, закључила је Митровићева.
Након разговора са Макроном Си је изјавио да је Кина спремна да заједно са Француском позове светску заједницу да што пре обнови мировне преговоре између страна у украјинској кризи и то у складу са Повељом УН, али и узевши у обзир легитимне безбедносне интересе свих страна.
Макрон би да Пекинг „уразуми Русију“
Кинески лидер је, такође, апеловао на међународну заједницу да не дозволи употребу нуклеарног оружја и нападе на цивилне нуклеарне објекте у контексту украјинске кризе. Уз противљење Француске распоређивању нуклеарног оружја ван територије земље која га поседује, Макрон је позвао Сија да „уразуми Русију“ јер је, како је рекао, ситуација у Украјини задала ударац стабилности у свету и ставила је тачку на вишедеценијски мир у Европи.
Емануел Макрон очигледно није био свестан да је у Пекингу позвао САД да повуче нуклеарно наоружање о из европских држава
© Sputnik / Сергей Гунеев
По оцени Митровићеве, оно што је видно је да Кина не мења свој став, да позива на преговоре и сагласна је да се они обнове, да буду настављени, а са друге стране да се узму у обзир легитимни интереси свих страна. Пекинг, такође, позива да се озбиљно ради на изградњи уравнотежене и одрживе европске безбедности, а то значи да таква безбедност није могућа без укључивања Русије и без сарадње са Русијом, каже Митровићева.
Занео се
Када је Макрон у питању, она се није либила критике.
„Францукси председник Макрон прилично се занео причајући о некаквом вишедеценијском миру у Европи, који је наводно Русија нарушила тиме што је напала Украјину. Заборавио је да је његова земља заједно са другим чланицама НАТО-а извршила агресију на једну суверену европску земљу, СР Југославију, мимо одобрења Света безбедности УН и парламента његове као и осталих земаља“, 3:26 истиче наша саговорница.
То накнадно миротворство и ламентирање над европским миром и безбедношћу не чини се, како сматра, нимало искреним.
По њеној оцени, позив Макрона Кини да „уразуми Русију“ није нешто што може много да допринесе и што делује уравнотежено, јер, како објашњава, заслепљеност и став ЕУ, која се укључила у украјински сукоб, је много неразумније од понашања Русије. Таква Макронова реторика говори да су у ЕУ далеко од тога да схватају пропаст политике у коју су толико много уложили, истиче професорка ФПН-а.
„ЕУ се крајње компромитовала својом улогом у украјинском сукобу и она ту никако није неутрална страна и њена миротворачка позиција је веома упитна. Поготово што она не позива на отклон властите позиције, на њену промену, него само реторички агресивно наставља да врши притисак на руску страну“, додаје Митровићева.
Ништа од независности ЕУ
По њеној оцени, с обзиром на оно што се тренутно дешава на бојишту и на узроке који су довели до овог рата, јасно је да такво позивање не може да да никакав резултат, да у ЕУ још нису спремни да прихвате пропаст свог понашања и свог пројекта у украјинском рату.
Добар познавалац Кине сматра да од некакве стратешке независности ЕУ, што је жеља Пекинга, готово ништа није остало.
Кина упорно позива ЕУ да се одмакне од САД, не само из потребе да допринесе мултиполарном свету, јер они ЕУ и даље сматрају посебним полом у глобалним односима. Други разлог је што је, како она каже парадоксално, да Кина јако добро разуме оно што много европских лидера не разуме, да је тренутна позиција Брисела супротна интересима ЕУ.
Слепи следбеници САД
То слепо праћење америчких интереса, како су Кинези у једном ауторском тексту пред Макронову посету навели, води ЕУ у ћорсокак јер је политика САД, које су спремне да свакога жртвују зарад очувања своје хегемоније, осуђена на пропаст управо зато што се свет променио, каже Митровићева. И што је већи улог у један пропао подухват то је, како сматра, већи губитак.
Да је миротворство Макрона и других ЕУ лидера неискрено јасно је после додатног јачања наоружавања Украјине и након пријема Финске у НАТО што ће, по реакцији из Москве, бити додатни безбедносни изазов за Русију. А то, каже Митровићева, већ заоштрава ситуацију у том делу Европе.