У потпуности је фудбалски сазрео 29-годишњи везиста који може да одговори на више позиција и то и те како зна да цени и поштује тренер росо-нера Стефано Пиоли.
Дисциплина и поливалентност су две речи које најбоље описују учинак некадашњег фудбалера Сутјеске, Доњег Срема, Борца из Чачка. Видело се то у реванш мечу четвртфинала Лиге шампиона против Наполија, када је кључало на терену подно Везува, а Милан је након ремија 1:1, захваљујући тријумјфу у првом мечу био тај који је прошао даље и сада чека победника двобоја Интер - Бенфика. Мирише на дерби Дела Мадонина, али сачекајмо да неро-азури буду на висини задатка после комотних 2:0 на Да Лушу...
Није ово прича о ривалству Милана и Интера, ово је прича о Радету Крунићу и томе да је од Фоче, Пећинаца и Чачка стасао у играча за велика дела и да је Миланов бисер.
Прошле године освојио је шампионску титулу у славном црно-црвеном дресу, после чега се и оженио дугогодишњом девојком Иваном у Срему, док би ове могао да додирне звезде и освојио највећи трофеј који постоји у фудбалу – чувеног „клемпавка“.
Али, има до тога још доста. Најтеже тек следи. Ипак, када је меч с Наполијем у питању, Крунић је од првог до последњег минута био на терену и с лакоћом се носио с великим пристиком који су темпераментни фудбалери и навијачи клуба с Југа наметнули.
У тандему са Тоналијем, с којим је чинио дефанзивни део везног реда, „разбијао“ је противничке нападе у којима су предњачили Хвича Кварацхелија, Политано и Зјелински. Лопта у првом полувремену практично да није стигла до Наполијевог „бритког сечива“ Виктора Осимена, а Крунић је био човек који је највише претрчао и попут крпеља се качио на своје директне ривале.
Видела је то Италија, видео и комплетан фудбалски свет, колико велики посао у дефанзиви завршава репрезентативац Босне и Херцеговине, који затим без проблема успева да истрчи на противничку половину и понуди се у офанзивним акцијама.
То је Крунићева кључна одлука. Дисциплина, доследност, понављање, а све захваљујући фантастичној физичкој спреми, која је неграда за огроман труд и истрајност.
Спортски сајт „Sofascore“ који се бави праћењем резултата и оцењује фудбалере, сврстао је Крунића на треће место после меча Милана и Наполија, с оценом 7,1, док су се испред њега нашли Рафаел Леао, који је истрчао преко 60 метара и на тацни послужио Жируа за водећи гол, док је Мајк Мањон поново чинио чуда међу стативама. Обојица су оцењени оценом 7,5.
Меч подно Везува још једном је показао колико је Раде Крунић битан за игру седмоструког првака Европе, који је предао трон, управо Наполију у Серији А, али се свим силама бори да се поново попне на кров Старог континента.
Тешко је замислио, не и немогуће. Јер, било је тешко замислити и да ће Крунић који је у јануару 2015. године стигао у Чачак, успети да стигне ту где јесте.
Имали су га на радару највећи српски клубови Црвена звезда и Партизан, те 2015. године. Али, катастрофална процена, како неретко с њима и бива. Једнима је било много да издвоје годишњу плату од 180.000 евра. Конкретно, Партизану, док је Звезда договарала сарадњу са Французом Ле Талеком и Холанђанином Доналдом, који су касније отишли без обештећења.
Пут је Крунића из Србије одвео прво у Верону, али се тамо није снашао па се вратио у у Србију, у Борац. Из Чачка је убрзо отишао у Емполи где је током три сезоне на 119 утакмица постигао 13 голова уз 17 асистенција.
Била је то препорука за славни клуб са Сан Сира да га доведе и јасно је да се нису покајали, већ да су повукли прави потез. Добили су војника, добили су "бисер" који тренутно шљашти пуним сјајем и даје сигурност Милану на средини терена у борби за повратак на кров Европе.