Светске цене хране пале су у марту 20,5 одсто у односу на оне годину дана раније и то је био дванаести узастопни месец са падом цена, што је резултат веће понуде, а смањене потражње за увозом, саопштила је Организације за храну и пољопривреду (ФАО) Уједињених нација. Цене су у марту су у односу на фебруар пале 2,1 одсто.
Скупа сировина
Простран каже да су и код нас пале цене основних сировина, пре свега жита- пшенице, кукуруза, уљарица, али не и финалних прехрамбених производа.
„Цена пшенице је пала са 36 динара за килограм колико је била у марту прошле године на 24-25 динара, кукуруза са 36-38 динара на 22-23 динара. Сунцокрета, такође. Али није појефтинило уље, брашно,“ прецизира наш саговорник и објашњава зашто.
До пада цена тих финалних прехрамбених производа, што народ највише и инетересује, није дошло јер је у њих уграђена сировина купљена у септембру прошле године по знатно већој цени, бар за 20-30 одсто од тренутне.
„И то месо које једемо и та стока коју смо клали и кољемо је опет храњена кукурузом, сојином сачмом, производима купљеним јесенас по знатно већим ценама. Тако да има ту образложења зашто до сада није могло да дође до пада цена. Тешко се уопште у прехрамбеној индустрији одлучују да улазе у сопствени ризик снижења цена“, каже он.
И у Србији је значајно пала цена житарица у односу на ону од пре годину дана, али је у пољопривредне производе уграђена она знатно скупља од пре пола године
© Sputnik / Igor Zarembo
/ Није време за снижење
На питање можемо ли се у неком тренутку надати и смањењу цена финалних прехрамбених производа он је изнео очекивања да ће нам тек у јулу, то прво полугодиште у пољопривредној години када већ буде завршена нека жетва, као и производња појединог воћа, поврћа, дати неке сигнале пре свега смиривања цена.
На питање како се другима исплатило да смањују цене, јер су им инпути били скупи као и нама с обзиром на то да су кукуруз, пшеница, уљарице берзанска роба, наш саговорник напомиње да је то случај у развијеним земљама које имају високо субвенционисану пољопривреду. Субвенције фармерима на западу су, како наводи, негде и десет пута веће од оних које имају наши пољопривредници, захваљујући чему могу да компензују пад цена прехрамбених производа.
Мали аграрни буџет
„Учешће аграрног буџета у укупном буџету ЕУ је 33,3 посто, а уз то свака земља чланица ЕУ има могућности да додатно даје својим фармерима. Наш аграрни буџет је, пак, само пет одсто", напомиње наш саговорник.
Он подсећа да већ годинама заговара да нам треба дупло већи аграрни буџет, али не само то.
„Ми морамо хитно да донесемо системски закон о регресирању цене трошкова производње - цене ђубрива, цене нафте, цене средстава за заштиту биља, цене семена, свега онога што је директан трошак у производњи“, оцена је Пространа.
Овако смо дошли у ситуацију да имамо цене прехрамбених производа које грађани једва подносе. Морају да купе хлеб, уље, шећер, млеко, а оно друго, попут меса мере на граме и купују мање квалитетно. Чак су, каже, високе и цене воћа и поврћа.
Европа може себи да дозволи појефтињење хране јер десет пута више субвенционише пољопривредну производњу него Србија, а аграрни буџет јој чини трећину укупног у Бриселу
CC0 / Pixabay /
На храну готово половина кућног буџета
Код нас 40 одсто кућног буџета породица троши за храну, а у земаљама западне Европе и Америке је то било између 12 и 17 посто па је због инфлације и скока цена одређених прехрамбених производа оно повећано на 21-22 одтсо.
И професор Пољопривредног факултета у Новом Саду, стручњак за тржишта др Бранислав Влаховић такође указује на то да су невелике субвениције и аграрни буџет разлог за то што наши фармери немају могућности да иду на смањење цена јер би то ишло на њихову штету.
„Ја сам скептичан да ће се те цене вратити на пређашњи ниво. Зашто? Зато што наша кланична и остала прерађивачка индустрија у те цене уноси и слабију продуктивност, то што се не ради пуним капацитетима, што су се узимали скупи кредити са високим каматама. То се све укалкулише и зато сам скептичан да ће доћи до пада цена", истакао је наш саговорник.