На листи су се нашле по једна компанија из Јерменије и Киргистана, све остале компаније су руске.
У документу ресора наводи се да те компаније, према одлуци америчке Владе делују противно интересима националне безбедности и спољне политике САД.
На списку руских компанија на које се санкције односе су Државни научни центар Русије, Федерално државно јединствено предузеће „Централни истраживачки институт за хемију и механику“, предузећа за изградњу и ремонт бродова, предузећа за производњу авиона, предузећа за машиноградњу, укључујући компанију за производњу аутомобила у Брјанску и други.
САД су истакле да је основ за увођење ограничења тим компанијама „подршка војној индустрији Русије“.
Под санкције су потпале и компаније које послују у оквиру војне индустрије: ЈАД „Курганмашинзавод“ и „Промтехнологија“.
Ограничења и за производњу нафте на Арктику
Министарство трговине САД такође је увело извозна ограничења у вези са радом Русије и Белорусије у на производњи нафте у дубоком мору на арктичком шелфу.
„Пријаве за извоз, реекспорт или трансфер било какве опреме, која је директно или индиректно потребна за производњу нафте у дубоким морима и на арктичком шелфу нафте или гаса, а које захтевају дозволу, биће разматране из угла одбијања“, наводи се у документу објављеном у федералном регистру.
У документу америчког ресора прецизира се да ће се одговарајући захтеви разматрати индивидуално ради процене „да ли ће такве трансакције пружити подршку руском и белоруском одбрамбеном сектору“.
Санкције уведене и против 46 физичких лица повезаних са Русијом
Истовремено, Министарство финансија САД објавило је да је Вашингтон увео санкције против министра образовања Русије Сергеја Кравцова, помоћника руског председника Игора Левитина и Ларисе Бричеве, омбудсмана за људска права Татјане Москаљкове, представника председника у Уставном суду Александра Коновалова и грађана трећих земаља.
На новом списку 46 личности, поред наведених званичника, нашли су се и грађани Финске, Индије, Ирске, Белорусије, као и држављанин Лихтенштајна.
Америчко Министарство финансија увело је санкције и Спољнообавештајној служби Русије, јер представља део руске Владе и њено оруђе.
Поред тога, антируским санкцијама САД обухваћено је и неколико компанија из Ирана и Кине.
Канада проширила антируске санкције
Истовремено, канадска Влада је такође проширила санкције против Москве, а нове мере се односе на више од 70 физичких и правних лица.
Међу њима су, као и на проширеној америчкој листи, министар образовања Русије Сергеј Кравцов и омбудсман за људска права Татјана Москаљкова.
Канадским санкцијама подлеже и директор „Росатома“ Алексеј Лихачов.
Санкцијама су обухваћени губернатор Подмосковске области Андреј Воробјов, као и бројне хуманитарне организације.
Претходно, британска Влада је саопштила да је Велика Британија увела санкције против 86 физичких лица и компанија повезаних са Русијом.