Немачка је ушла у рецесију пошто је на крају првог квартала ове године, као и по завршетку претходног, њена привреда забележила негативан привредни раст. После привреде у минусу два тромесечја заредом, за економисте је то био знак да је и даље најјача привреда ЕУ и званично ушла у зрецесију.
Шта нам може рецесија у Немачкој
Према подацима Немачко-српске привредне коморе с краја јануара, Немачка је највећи спољнотрговински партнер Србије и годишња трговинска размена две земље достигла је вредност од 8,3 милијарде евра. Немачке компаније у Србији запошљавају око 78.000 људи.
Хоће ли се остварити предвиђања да ће тај број до краја 2024. године порасти на око 100.000, или ће рецесија, па све ако и изађе из ње у наредном кварталу, вероватно скроман привредни раст Немачке нашим запосленим у њеним фирмама у Србији запретити губитком посла?
Континентал аутомотив Србија једна је од немачких фабрика у Србији које запошљавају скоро 80.000 људи
© Tanjug / STRAHINJA ACIMOVIC
Бушатлија за Спутњик каже да можемо очекивати неке утицаје рецесије која ће у Немачкој, по његовом мишљењу , потрајати, али не верује да ће људи код нас због рецесије у Немачкој остати без посла. Зашто би се, додаје он, Немци повлачили одавде све док имају погодности у погледу јефтиних енергената и радне снаге, а држава још субвенционише њихове трошкове за плате запослених.
Не да немачка држава
„Једино ако пропадне фирма у Немачкој па онда нема више смисла да она настави да ради овде. Али тога неће бити много, јер немачка држава гледа да преживе сви и када је рецесија у питању, тек онда се залаже да те велике фирме не пропадају“, објашњава Бушатлија.
Он подсећа да су немачке фирме овде углавном оне чији производи не иду на слободно тржиште, већ праве компоненте за компаније у Немачкој. Зато тек у случају да тамо уђу у проблеме то може да се одрази и на ове овде. Наш саговорник, међутим, не верује да ће тога бити у мери да би могло да забрине највећи број наших људи, али каже да свакако треба да нас брине из много важнијег разлога.
Овај консултант за страна улагања подсећа да је још 2018. године у најразвијенијим земљама ЕУ економија већ полако успоравала, да је 2019. година завршена уласком Немачке у рецесију. Ту причу о рецесији је, како истиче, зауставила пандемија ковида која је због локдауна и пада тражње послужила као оправдање за пад привредне активности.
„Након тога долази сукоб у Украјини који је, потпуно непотребном и непромишљеном европском интервенцијом према Русији, изазвао кризу енергената. Прошле године се то проширило на примарне производе, разне метале, минерале, све оно што се добијало по врло ниској цени из Русије. Сада је то знатно скупље. И сасвим је нормално да се после тако озбиљног удара са повећавањем свих цена, лако улази у рецесију“, објашњава Бушатлија.
Због рецесије у Немачкој запослени у њеним компанијама у Србији не би требало да страхују за посао
CC0 / Pexels/Karolina Grabowska /
Наш проблем
Он је врло скептичан да би та ситауција могла уопште да се поправи већ у следћем кварталу, нарочито у овој ситуацији када нема решења за оно што се десило, посебно у области енергената, па делом и хране.
Рецесију у Немачкој и евентуално другим развијеним европским земаљама, попут Британије, коју економисти већ најављују, Бушатлија види пре свега као сигнал да се озбиљније посветимо планирању нашег економског развоја.
Он је мишљења да можемо да имамо тржиште на све стране света, од Кине, преко Ирана, Саудијске Арабије, Африке, али то треба да планирамо, да знамо шта нам је сада приротет који ће дати жељени резултат за 25 година.