Први пут још од 1990. године, догодило се да је једна земља у три финала исте године имала представника, а сва три претрпела су поразе. Италијани су пре 33 године, подигли сва три трофеја, након што је Милан савладао Бенфику 1:0 у европском купу, Јувентус био бољи од Фиорентине (3:1), а Сампдорија успешнија од Андерлехта у Купу победника купова - 2:0.
Реалност је сада потпуно другачија, јер је Интер комплетирао савршен низ - три од три, када су порази у финалима у питању. У истанбулској ноћи изгубили су од фаворизованог Манчестер ситија, минималним резултатом, после гола тихог хероја Пепа Гвардиоле - Родрија у 68. минуту.
Претходно је Фиорентина пала у Прагу пред Вест Хемом и то голом Џерода Бовена у 90. минуту после катастрофално постављене офсајд замке последње линије љубичастих из Фиренце.
Казнио је то Бразилац Лукас Пакета, који је нашао „рупу“ и протурио је лопту до поменутог Бовена који је лако матирао неодлучног голмана Тераћана.
Али, то је само разрада ове приче, пошто је увод у исту уследио недељу дана раније у Будимпешти.
Снаге су одмерили Севиља и Рома предвођена непораженим Жозеом Мурињом у европским финалима, али је и тој серији дошао крај. Иако је бивши српски репрезентаивац Немања Матић одиграо готово савршену утакмицу, на крају је изабран чак и у идеалан тим Лиге Европе, „вучица“ је погнуте главе после пенал лутрије, поражена на „Пушкаш арени“.
Постојала је минимална могућност да Интер избегне пораз и да одведе меч бар у продужетке на Ататурк стадиону, али је трагичар финала био неспретни Ромелу Лукаку.
Белгијанац који је на позајмици из Челсија у Интеру, има иза себе кошмарну сезону зачињену велим бројем нестварних промашаја, почев од оних у репрезентативном дресу против Хрватске на Мундијалу у Катару прошле године, па све до финала Лиге шампиона где му је ударен печат на надимак шепртља!
Просто је невероватно како је лоше реаговао, не једном, него у два наврата. Прво се у 70. минуту нашао на погрешном месту у погрешно време и зауставио је саиграча Федерика Димарка да поравна резултат само два минута од вођства Ситија, да би се у центру пажње нашао у самом финишу сусрета.
Лукаку је са три-четири метра успео да погоди голмана Едерсона у колено, иако је имао имао да бира гле ће главом послати лопту у гол широк седам метара.
Ни то му није било довољно, па је с пуним правом понео епитет трагичара истанбулског финала после ког је Интер остао на три титуле првака Старог континента, док је Сити први пут засео на кров Европе.