„На Криму је било много људи који су говорили руским језиком и постојале су одређене симпатије према идејама које је заступала Русија. Чак и у украјинском парламенту био је одређени број присталица руске стране, а политика унутар Украјине била је је компликованија“, испричао је политичар.
Он је додао да су он и некадашњи немачки канцелар Ангела Меркел морали да ангажују многе Европљане који су се противили и захтевали да се против Русије уведу санкције.
Почетком децембра 2022. године бивша немачка канцеларка Ангела Меркел је изјавила да су Мински споразуми били покушај да се Кијеву пружи време за јачање. Одмах за њом то је потврдио и бивши француски председник Франсоа Оланд. Према његовим речима, тадашња геополитичка ситуација није ишла у корист Украјине, а Западу је била потребна пауза.
Руски председник Владимир Путин прокоментарисао је да су га ове изјаве изненадиле, будући да је рачунао на искрену жељу европских земаља да учврсте мир и избегну војни сукоб у Украјини.
Крим се вратио у састав Русије у марту 2014. године након референдума одржаног после државног преврата у Кијеву. За повратак у састав Русије гласало је 96,77 одсто бирача Републике Крим и 95,6 одсто гласача Севастопоља. Украјина и даље сматра Крим својом привремено окупираном територијом. Међутим, према речима председника Русије Владимира Путина, питање Крима је затворено.