Кажу да време лечи све, али Деки не може да се помири са прераним губитком брата и човека који му је обележио живот и каријеру.
„Синиша Михајловић ми се десио у каријери, па и у животу... Па моја супруга Ана. Променио сам само три клуба, нисам се много селио. Било је и лепих и тешких тренутака у каријери, као код сваког спортисте, али успевао сам да опстанем, понајвише захваљујући њима - Михи и Ани“, истакао је Станковић у разговору за Танјуг.
Станковић напомиње да живот није испао фер према Михи који се борио до последњег секунда.
„Ако си се предао, већ си изгубио, али више си изгубио ако престанеш да се бориш. То сам највише научио од Синише. Он се, ето, борио до последњег тренутка. Е, то бих променио, ту неправду према борцима. Није поштено.“
Празнину због губитка пријатеља осетио је недавно на свадби Михине ћерке.
„Не могу све то још да прихватим, сад сам био на венчању његове ћерке Вирџиније, то је огромна празнина за све. Не могу ни да причам о томе јер су испред мене Аријана и деца, Дражен и мајка. И камен би заплакао на том венчању, стално ми је ту, опомиње ме све то да у животу мораш да будеш спреман на сваку ситуацију. Што се тиче спорта, све може да се преболи, научи, а онда дође живот и каже ти да су један плус један два и да од тога не може да се побегне. Доста те то промени, одлазак Синише је изазвао у мени и неки револт, одрастање на неки други начин, капирање живота, односа са људима", у даху је рекао Станковић.
Деки је споменуо Миху и кроз неуспех на клупи Сампдорије.
„Био је жив кад сам отишао, а после, колико ми је само био потребан тај позив, само минут с њим. Доста пута сам у себи претпостављао шта би ми одговорио, знамо се 25 година, па сам се водио тим путем. Али, није било среће“, закључио је Дејан Станковић.