Молдавија планира да интензивира политички дијалог и практичну сарадњу са НАТО-ом, пошто кишињевске власти желе да ојачају одбрану земље у сенци војног сукоба у Украјини.
Молдавија је, као и Украјина, Западу потребна зарад личних интереса, као полигон за геополитичку конфронтацију са Русијом, а то изгледа посебно цинично ако се има у виду ситуација у Украјини која је у великој мери изазвана неодговорном политиком ширења алијансе.
„Поражавајуће је то што молдавско руководство не схвата да ће имати потпуно исту ситуацију као у Украјини - катастрофалну. Објаснићу зашто би она била таква - НАТО ће им рећи: "Прво решите територијални проблем“, као што су предложили и Украјини. Украјинцима су рекли узмите Донбас и Крим од Русије и онда сте добродошли у НАТО. Тако је и са Молдавијом – решите проблем Придњестровља, а ми смо спремни да вам обезбедимо оружје да победите и онда ће Молдавија почети да ради исто што и Украјина - почеће да убија сопствене грађане на обе линије фронта. Постаће топовско месо у борби против Русије, која има блиске, пријатељске односе са Придњестровљем, где се налази и руски мировни контингент. То јест, Молдавија ће једноставно почети да сама себе убија“, оцењује руски експерт Владимир Жарихин.
Експерт поставља и реторичко питање шта значи активизација дијалога са НАТО-ом, имајући у виду да сарадња Молдавије и алијансе већ постоји.
„Они комуницирају. Штавише, комуницирају на веома садржајан начин. Многи молдавски официри пролазе НАТО курсеве. Односно, дијалог се води. Једино Молдавија није добила најважније - гаранцију безбедности и нико јој то неће ни дати. Они су сами ковачи своје среће...“, додао је Жарихин.
Молдавија је данас дубоко подељено друштво. Уз Придњестровље, отцепљени регион у којем живи углавном становништво које говори руски језик, а коју Кишињев практично не контролише од сукоба 1992. године, Молдавија има и Гагаузију, још једну регију која гаји изразито проруска осећања.
Та аутономија на југу Молдавије се традиционално залаже за зближавање са Русијом, док се званични Кишињев залаже за европске интеграције и прозападну политику. Чак је и бивши молдавски председник Владимир Вороњин упозорио да Молдавија са председницом Мајом Санду постепено губи независност. Он је критиковао идеју о прикључењу земље Румунији, коју промовишу бројни молдавски и румунски политичари. Осим тога, Вороњин сматра грешком одлуку којом се службени језик у земљи мења са молдавског на румунски.
Тежња кишињевских власти да Молдавију припоје Румунији није изненађујућа ако се зна да и председница те земље Маја Санду има румунско држављанство
© Sputnik / Евгений Одиноков
/ Молдавија - полигон за геополитичку конфронтацију са Русијом
Вороњин је говорио и о покушајима Букурешта да утиче на ситуацију у Молдавији, привлачећи молдавску омладину кроз бесплатно образовање, систем стипендија и бенефиција. Указао је и на то да у свакој државној институцији, почев од министарстава, постоје румунски ментори који диктирају званичницима шта и како да раде.
И други бивши лидер ове земље Игор Додон указивао је на то да актуелна председница Маја Санду припрема војно и политичко припајање Молдавије Румунији, „корак по корак обезбеђујући економску, моралну и политичку ликвидацију државе“.
Данас молдавске власти воде курс ка зближавању са Западом, а један од елемената такве политике је ближа сарадња са Румунијом која је чланица ЕУ и НАТО-а. Таква политика не чуди, с обзиром да председница Молдавије има румунско држављанство и потпуно је потчињена Вашингтону.
На питање зашто молдавске власти, иако имају пример Украјине, упорно гурају земљу у правцу који може довести до катастрофе и дестабилизације ситруације Жарихин одговара:
„Зато што су практично сви из владајуће партије, а мислим на руководство земље истовремено и држављани Румуније, па самим тим покушавају да на овај или онај начин угурају Молдавију у састав Румуније. Међутим, у томе не успевају, јер постоји Придњестровље, постоји Гагаузија, а има и много грађана саме Молдавије који уопште не маштају о Румунији, пошто чувају сећање на своје претке и чињеницу да је Молдавцима док су били у саставу Румуније било веома тешко“, каже експерт.
Молдавија, некадашња совјетска република, прошлог лета постала је кандидат за чланство у ЕУ. Ова земља од 2,6 милиона становника најсиромашнија је држава Европе и питање је да ли је као таква потребна Западу?!
Политика „штапа и шаргарепе“
Брисел ће, као и НАТО, давати лажна обећања о пријему у чланство, али фактички то питање неће озбиљно разматрати, јер политика ЕУ и НАТО-а је политика „штапа и шаргарепе“. Другим речима, Запад великодушно даје свакаква обећања, али врло ретко држи реч.
„Oни хоће у Европску унију, али неће бити примљени ни у ЕУ, ни у НАТО... Грађани Молдавије живе веома тешко, а животни стандард у тој земљи је најнижи у Европи и по том параметру су чак иза Украјине, па их заваравају обећањима да ће им уласком у ЕУ и НАТО кренути на боље“, оцењује експерт.
Коментаришући недавну изјаву заменика генералног секретара НАТО-а, Румуна Мирче Џоана који тврди да је Молдавија, заједно са Грузијом и Босном, један од главних приоритета НАТО-а, Жарихин каже да "Молдавија без Придњестровља, и још са бунтовничком Гагаузијом, НАТО-у у ствари, и није потребна“.
У Придњестровљу, региону са 470.000 становника који се налази између Украјине и остатка Молдавије, стациониран је контингент руских мировних снага са око 1.500 војника.
Придњестровље je тражило излазак из састава Молдавије још пре распада Совјетског Савеза, страхујући да ће се на таласу национализма Молдавија ујединити с Румунијом. После неуспелог покушаја молдавских власти да на силу реше проблем 1992. године, Придњестровље је практично постало територија која није под контролом Кишињева.
На референдуму 2006. године, који није признала међународна заједница, чак 97,1 одсто гласача је подржало независност региона, а након тога је проглашена непризната Придњестровска Молдавска Република, која и данас гаји нада о припајању Русији.
С друге стране, тема о придруживању Молдавије Румунији настала је у молдавској јавности још после распада Совјетског Савеза, а управо жеља дела молдавских елита да земљу ставе под контролу Букурешта постала је један од разлога за сукоб у Придњестровљу.
Министар енергетике те земље Виктор Парликов у мају ове године рекао да би до уједињења Молдавије и Румуније могло доћи након уласка републике у ЕУ. Међутим, руски експерти оцењују да би припајање Молдавије представљало велики терет за румунски буџет, мада је идеја о стварању тзв. „велике Румуније“ још увек жива у Румунији.
С друге стране, ни Брисел потпуно не подржава ту идеју и не дозвољава Букурешту да оде предалеко по овом питању.