Хоће ли Америка сломити и Италију: Угрожен посао са Кином вредан 2,5 милијарде - шта ће учинити Рим

Тако ствари види консултант за страна улагања, добар познавалац италијанске привредне и политичке сцене, Махмуд Бушатлија. Врло лако се може десити да италијанска влада до краја године просто „заборави" да ово питање стави у своју агенду, каже он за Спутњик.

Оно што је премијерка Италије Ђорђа Мелони пролетос поменула као могућност ових дана је поновио министар одбране Гвидо Крозето.

„Избор да се придружимо новом Путу свиле био је импровизован и лош чин, који је направила влада Ђузепеа Контеа, што је довело до двоструког негативног резултата. Извезли смо товар наранџи у Кину, а они су утростручили извоз у Италију за три године", истакао је Крозето у интервјуу за лист "Коријере дела сера", указујући на намеру да напусте кинеску иницијативу.

Питање је, међутим, како одустати од 'Појаса и пута', а не нарушити односе с Пекингом, јер Кина јесте конкурент, али и партнер, признао је министар одбране.

Бушатлија објашњава да је уговор у оквиру „Појаса и Пута“ између Кине и Италије вредан 2,5 милијарди долара подразумевао кинеске инвестиције и то, пре свега, у две италијанске луке, Трст и Равену. Он подсећа да је Трст од некада важне луке за средиште Европе временом изгубила на значају и постао слепо црево Италије. Уласком нових инвестиција у тршћанску луку отвориле би се могућности за њено проширење, јер има добре и друмске и железничке везе са централном Европом.

Што се тиче Равене, Италија ће ту изгубити јер ће керамика која се за њих ради на Далеком истоку, као и многo робе којa се под италијанским брендовима ради у Кини долазити у Италију на скупљи и компликованији начин, истиче наш саговорник.

Он уз то напомиње да се мора узети у обзир и то што није део споразума, да су у готово свим осталим италијанским лукама Кинези партнери, негде и већински и да у већини лука они њима и управљају.

У њих се доста инвестирало од уласка Кинеза и нико неће инсистирати на одустајању од тог посла, уверен је Бушатлија.

Зато он сматра да је за Италију приступање кинеској иницијативи био добар пројекат који је могао да донесе велике инвестиције, које су вероватно већ и испланиране.

Уз то, трговински дефицит о коме италијански званичници причају није последица уговора, већ пресељавања европске индустрије која је почела пре 30 година према Далеком истоку, а највише је отишло у Кину.

Према подацима Трговинске агенције Италије, од 2019. када је она приступила иницијативи, до 2022. кинески извоз у Италију порастао је 51 одсто док је у исто време кинески увоз са Апенинског полуострва порастао за 26 одсто.

И не би се баш могло рећи да је у питању извоз тек товара италијанских наранџи, како то сликовито објашњава Крозето.

„То изгледа као дефицит ако само пратите цене, односно оно што је плаћено. Оно што је, међутим, увезено, односно произведено у Кини под италијанским брендом, Италијани потом продају много скупље него што плате у Кини. Они су доста десетковали своју текстилну индустрију, али зато много више пара зарађују на томе“, објашњава наш саговорник.

Италија је трећи највећи увозник кинеске робе у ЕУ, али и четврти највећи извозник робе у ту земљу, посебно када су у питању управо луксузни брендови. Зтао је Бушатлија уверен да Италија неће лако прекинути односе са Кином, нити ће их прекинути.

Агенција " Блумберг" је својевремено пренела мишљење да је о будућности споразума у администрацији Мелонијеве подељено, да се њена партија Браћа Италије залаже за излазак из споразума, док други позивају да се при њему остане.

Она је почетком маја на састанку у Риму обавестила председника Представничког дома Конгреса САД Кевина Макартија о плану да до краја године Италија прекине учешће у кинеској иницијати. САД већ дуго притискају Рим да то учини. Аналитичари сматрају да би обнављање уговора послало веома тешку поруку Вашингтону, али би супротно довело до затезања у односима са Кином.

Бушатлија напомиње да је Мелонијева пре доласка на чело владе у свом политичком раду пратила Силвија Берлусконија у чијој је влади била министарка. Залагала се за наставак сарадње и пријатељских контаката са Русима, а самим тим и са Кинезима.

Када је преузела владу она је полако почела да мења своје ставове што је, како каже, сасвим разумљиво.

„Италија ипак доста зависи од Америке због чињенице да има доста поморских ваздухопловних лука, односно америчких и НАТО база. То је њима некада доносило и добре паре. У последње време нисам сигуран да могу да наплате онолико колико би њима требало с обзиром на економску ситуацију у Италији“, напомиње наш саговорник.

Та промена је, како подсећа, била видна већ у првој години рада њене владе, али резултати нису указивали на то да ће доћи до пуцања неких пословних веза.

То, како напомиње, могу оне слабије попут Литваније, Летонијеа, Естоније, које су под притиском Америке напустиле кинеску иницијативу за сарадњу са земљама Централне и Источне Европе.

„Америка се стално бори да и у другим земљама, не само у три-четири европске које је безусловно у свему подржавај, има бољу позицију, јер се сада бори за свој глобални положај“, наглашава он.

Занимљиво је, каже наш саговорник, да је Мелони пре недељу дана била у Америци као гост парламентараца у оба дома Конгреса и потпуно ненајављено и непланирано се срела и са Џозефом Бајденом. Бушатлија подсећа да је пре него што је постао амерички председник он њу нападао због ставова када се она отворено супротстављала Америци. Раније није хтео да се сусретне са њом ни у којој варијанти, а сада су се срели у Вашингтону и то изгледа на Бајденову иницијативу. По оцени нашег саговорника заједничка изјава после сусрета била је сасвим млака, помирљива.

Он на основу тога закључује да Италија неће бити толико под утицајем Америке, која ће и даље притискати, али без извесних резултата.

И сама чињеница да ће одлуку о опстанку у кинеској иницијативи донети са задршком, до краја ове године, а не одмах говори за себе. А идућа година је изборна у САД и сигурно то никоме неће бити адут у кампањи, тако да врло лако и једни и други могу да забораве шта су обећали, истиче Бушатлија.