Председник Јаков Милатовић након вишедневних консултација са представницима парламентарних политичких странака рекао је да га је Спајић уверио да има већину од 44 посланика, прецизирајући да је реч о Покрету Европа сад, Демократама, Бошњачкој странци, СНП, као и странкама Албанаца и Хрватској грађанској иницијативи, док је одређени број странака, првенствено из коалиције За будућност Црне Горе, истакао спремност да подржи лидера ПЕС тек након евентуалног договора о влади.
Хоће ли у владу ући и представници Срба
Сада већ кандидат за премијера Милојко Спајић као носилац листе Европе сад, каже Добросављевић за Спутњик, у најмању руку трапаво је водио ове преговоре - чак ни у оквиру коалиције која је добила 24 посланичка места није до краја обезбедио подршку.
Он подсећа да су посланици Уједињене Црне Горе и Цивиса рекли да подржавају да он буде кандидат за мандатара али да ће с друге одлучити да ли ће да гласају за владу зависно од тога какав ће бити њен састав.
За Добросављевића је спорна и журба Спајића да обезбеди минималну већину посланика, што по њему говори о његовој намери да још неке потенцијалне партнере за састав владе доведе пред свршен чин с понудом по систему „узми или остави“.
„Ту пре свега мислим на коалицију За будућност Црне Горе, СНП па чак и Абазовићеву УРА“, прецизира овај експерт, напомињући да је Европа сад пожурила да се договори с Демократама Алексе Бечића, а да је с друге стране приметно да су странке мањинских етничких заједница наступиле координирано и с прилично арогантним захтевима.
Као пример наводи Бошњачку странку која је тражила 4-5 министарстава, потпредседничко место, сектор безбедности, Министарство спољних послова...
„Очигледно су политички представници мањих етничких заједница осетили ту слабост у приступу Спајића и у његовој лако обећаној брзини у формирању владе и зато испоставили свој захтев. Из тог разлога упркос прилично чистој ситуацији потребна већина није формирана. Ово је једна врста изнуђеног потеза од стране Европе сад“, коментарише Добросављевић, напомињући да највећу зебњу ипак изазива то што очигледно постоји отпор да представници српске заједнице у Црној Гори партиципирају у власти.
У крајњем случају, како примећује, Срби су се у Црној Гори навикли на лоше ствари, њих место у опозицији неће много ни уплашити нити ће их учинити малодушнијима али ће будуће власти добити јаког противника.
„Политичке представнике Срба у Црној Гори терају у прилично опасно друштво, то је опозиција где ће бити ДПС и Дритан Абазовић. Већина од 41 или чак 43 посланика, ако се и СНП нађе у овом колоплету, није нешто што гарантује одрживост ове владе, поготову не гарантује да ће влада бити у капцитету да донесе све оне реформске законе које су црногорском друштву неопходни“, упозорава Добросављевић.
Грубо мешање Ескобара
Наш саговорник подсећа и да се амерички изасланик Габријел Ескобар грубо умешао у формирање црногорске владе испостављајући услове међу којима су и однос према украјинској кризи.
„Ту је једна ствар заиста проблематична –подржавање политике НАТО пакта у Украјини, не подршка територијалном интегритету Украјине него политике једног војног савеза у некој земљи која је у сукобу са трећом страном. То је поприлично агресиван став. Велике силе увек имају својих амбиција и интереса али у којој мери ће и то остварити на одређеној територији пре свега зависи од политичких елита те државе. А није да се не може наћи простор за преговоре између максималистичких захтева странаца и онога што су интереси ваших грађана ако имате политичку елиту од интегритета“, поручује овај експерт.