Габон последњи у низу: Хроника војних удара у афричким и азијским земљама од 2014. године

Војници у Габону саопштили су да намеравају да ставе тачку на актуелни режим у земљи. По њиховим речима, резултати са избора су поништени, а државне институције распуштене. Данас је саопштено да је актуелни председник Габона Али Бонго Ондимба поново изабран за председника земље. Међутим, од 26. августа није јасно где се он налази нити коју политичку снагу у земљи подржава војска.

Војници председничке гарде блокирали су 26. јула председнички дворац у главном граду земље Нијамеју. Канцеларија Мухамеда Базума саопштила је да војска не подржава војну антидржавну побуну и поставила им је ултиматум. Како је саопштио портал Jeune Afrique, претпоставља се да је разлог за побуну била намера Базума да смени команданта председничке гарде, генерала Омара Чианија.

Телевизија „Ел Арабија“ саопштила је да је председник одбио захтев побуњеника да потпише оставку. У ноћи 27. јула нигерска војска је током обраћања на националној телевизији саопштила да су сменили председника Базума, да затварају границе, уводе полицијски час и обустављају рад свих институција.

Дана 24. јануара 2022. године побуњеници су преузели власт у Буркини Фасо у име „Патриотског покрета за очување и обнову“ који је предводио потпуковник Пол-Анри Сандаого Дамиба.

За председника земље и команданта оружаних снага именован је вођа побуњеника, потпуковник Дамиба. Међутим, у ноћи 1. октобра у Буркини Фасо догодио се нови војни удар. Дамиба је напустио земљу, а 6. октобра је саопштено да је нови војни лидер Буркине Фасо Ибрахим Траоре званично именован за председника земље.

Петог септембра 2021. године официр гвинејских специјалних снага, предвођени пуковником Мамадијем Думбујом, који је раније служио у француској легији странаца, ухапсили су председника земље Алфа Кондеа, а затим саопштили да распуштају државне институције, поништавају устав и затварају границе земље.

По речима Думбуја, председник земље Конде је под контролом војника и налази се на безбедној локацији. Војска је истакла да неће подлећи било каквом притиску. Првог октобра пуковник Думбуја је положио заклетву као председник прелазног периода.

Првог фебруара 2021. године Оружане снаге Мјанмара су смениле цивилну владу и преузеле власт у земљи. Оптужили су бившу владајућу странку НЛД да је наместила у своју корист изборе који су одржани у Мјанмару 2020. године. Цивилне власти су одбиле да уваже резултате војне истраге о наводној изборној превари и да покрену сопствену истрагу.

Државни административни савет Мјанмара, који је формирала војска која је преузела власт, 1. августа је најавио формирање привремене владе земље. Према указу, врховни командант оружаних снага Мјанмара, председник Државног административног савета Мин Аун Хлајн именован је за премијера земље.

Поступци војника изазвали су масовне протесте који су након вишемесечних уличних сукоба полиције и демонстраната, у којима је погинуло преко хиљаду људи, прерасли у оружану борбу против војне власти. Опозиција је формирала у сенци Владу националног јединства коју чине бивши посланици и функционери НЛД, као и представници етничких политичких снага. Они подстичу протесте и оружану борбу.

У августу 2020. године у војној бази у Малију почела је побуна. Побуњеници су објавили хапшење председника Ибрахима Бубакара Кејта и премијера Бусу Сисеа.

Касније је председник саопштио да подноси оставку и да распушта парламент и владу. Војска је позвала на политичку трансформацију у земљи која би довела до избора, саопштили су да затварају границе, уводе полицијски час и формирају Национални комитет за спас народа, на челу са пуковником Асимијем Гоитом. Касније је саопштено да ослобађају председника Кејта који је ухапшен током војног удара.

Након преговора са политичким лидерима и представницима цивилног друштва, у септембру је војска Малија усвојила „главни закон и мапу пута за прелазни период“ у земљи. Стране су се договориле да ће прелазни период трајати 18 месеци и да ће бити формирана привремена влада. Бивши министар одбране Малија Ба Ндау преузео је дужност председника земље у прелазном периоду, а пуковник Асими Гојта је именован за потпредседника.

У мају 2021. године војска је ухапсила Ба Ндауа и привременог премијера Моктара Вана. Обојица су поднели оставке. Уставни суд Малија именовао је Гојту за привременог председника земље.

У априлу 2019. године у Судану се догодио војни удар, изазван народним протестима због дубоке економске кризе и пада животног стандарда. Председник Омар ел Башир, који је 30 година био на власти, смењен је и касније затворен.

Крајем августа 2019. шеф прелазног војног савета Судана Абдел Фатах ел Бурхан положио је заклетву као шеф Сувереног савета земље. Војне и цивилне власти договориле су прелазни период за спровођење великих политичких и економских реформи. Суданска војска је 25. октобра 2021. ухапсила премијера земље Абдалу Хамдока и још неколико чланова владе. Касније је Хамден смештен у кућни притвор.

Крајем новембра суданска војска и свргнути премијер договорили су политичку декларацију која предвиђа његов повратак на функцију и формирање владе технократа. Једна од тачака декларације било је ослобађање свих политичких затвореника у земљи. Хамдок је 2. јануара 2022. године, усред текуће кризе у земљи, најавио оставку и позвао на дијалог између политичких партија. Након Хамдокове оставке, протести против војне власти су настављени.

У новембру 2017. године војска је преузела контролу над телевизијским центром у престоници Зимбабвеа Харари и резиденцијом председника Роберта Мугабеа. Лидер је смештен у кућни притвор и смењен је са руководеће позиције у партији Афрички национални савез Зимбабвеа – Патриотски фронт.

Након тога је ЦК партије позвао Мугабеа да поднесе оставку. Крајем новембра он је саопштио да подноси оставку. У септембру 2019. године Мугабе је преминуо у болници у Сингапуру.

Услед масовних опозиционих демонстрација и уличних сукоба, у мају 2014. године на Тајланду се догодио војни удар. Изведен је под паролом националног помирења након вишегодишњег политичког сукоба присталица и противника политичког клана Чинават. Сукоб, који је почео 2005. године, више пута је доводио до масовних уличних акција и крвопролића.

Удар је предводио командант копнених снага, генерал Прајут Чан Оча. Дошао је на чело Националног савета за мир и ред, војне владе са законодавним овлашћењима. Устав је поништен и замењен привременим основним законом. Војска је формирала привремени парламент. До даљњег је била забрањена свака политичка активност у земљи. За четири године колико је Национални савет за мир и ред на власти, усвојен је нови трајни устав Тајланда и израђени су нови изборни закони. На Тајланду су 24. марта 2019. одржани парламентарни избори.