Говорећи на седници Генералне скупштине УН, Мирзојан је рекао да је „политика етничког чишћења Нагорно Карабаха само део шире слике“ и јерменска страна јасно види намеру Азербејџана да га укључи у војна дејства, ширећи тако географију борбених дејстава на суверене територије земље.
„Неспремност Азербејџана да искрено и конструктивно учествује у мировном процесу, укључујући признавање територијалног интегритета Републике Јерменије, повлачење својих оружаних снага са окупираних територија Јерменије, разграничење јерменско-азербејџанске границе на основу последњих доступних мапа из 1975. године, у складу са декларацијом из Алма Ате 1991. године, као и стварање демилитаризоване зоне дуж међудржавне границе, јасно илуструју поменуте намере“, рекао је Мирзојан.
Министар сматра да би нареди циљ Бакуа могао да буде да Јеревану наметне екстериторијални коридор преко територије Јерменије, али ван њене контроле.
Према његовим речима, такозвана „коридорска логика“ коју промовишу Баку и његови „скривени и отворени спонзори“ има за циљ подривање суверенитета и територијалног интегритета Јерменије и оправдавање територијалних претензија.
„То је за нас неприхватљиво и требало би да буде неприхватљиво за међународну заједницу“, оценио је Мирзојан.
Према његовим речима, упркос свим изазовима, Јерменија наставља да учествује у преговорима за решавање односа и успостављање трајног мира и подржава напоре међународних партнера у овом правцу.
„Поштовање територијалног интегритета и суверенитета унутар међународно признатих граница, елиминисање основних узрока сукоба, односно решавање проблема у обезбеђивању права и безбедности народа Нагорно Карабаха, представљају основу трајног мира“, истакао је министар.
Мирзојан је додао да би међународна заједница требало да распореди мисију УН у Нагорно Карабах за спровођење мониторинга и процену стања људских права, хуманитарне и безбедносне ситуације на терену. Према његовим речима, неопходно је обезбедити несметан приступ агенција УН и других међународних организација Нагорно Карабаху.
Он је такође указао на потребу пуне, савесне сарадње свих страна са Међународним комитетом Црвеног крста како би се „решио проблем последица војног напада Азербејџана“, укључујући проблеме идентификације и предаје тела погинулих породицама, ослобађање војних заробљеника и цивила и несметано допремање хуманитарне помоћи.
„Азербејџан мора одмах да испуни своју обавезу да осигура слободно кретање Лачинским коридором у складу са одлуком Међународног суда. Уверени смо да се морају успоставити одговарајући механизми за повратак привремено расељених лица која су протерана са својих територија током последњих борбених дејстава. То мора бити урађено у складу са принципима праћења и контроле од стране релевантних агенција УН“, рекао је јерменски министар.
Он је додао да би одрживи међународни механизми могли спречити етничко чишћење аутохтоног становништва Нагорно Карабаха.
Према његовим речима, јерменска страна сматра да међународна заједница треба да захтева повлачење азербејџанске војске из цивилних насеља Нагорно Карабаха како би се избегле провокације и ескалација насиља од којих ће страдати цивилно становништво.
„Мировне снаге УН морају бити укључене у одржавање стабилности и безбедности Нагорно Карабаха“, рекао је министар спољних послова.
Он је изразио наду да ће међународна заједница, односно УН, показати активну политичку вољу да осуди наставак борбених дејстава, током којих страдају цивили и инфраструктура.
Министарство одбране Азербејџана 19. септембра је саопштило да је Баку покренуо антитерористичку операцију локалног карактера у Нагорно Карабаху ради успостављања уставног поретка. Уз посредовање руских миротвораца, власти Нагорно Карабаха су у среду 20. септембра прихватиле предлог о прекиду ватре од 11 сати, саопштиле су власти непризнате републике. Министарство одбране Русије потврдило је да су Азербејџан и Карабах договорили потпуни прекид ватре.
Прошле године Јереван и Баку су уз посредовање Русије, САД и ЕУ почели преговоре о будућем мировном споразуму.
Претходно, крајем маја 2023. године, Пашињан је изјавио да његова земља признаје суверенитет Азербејџана заједно са територијом Карабаха, у укупној површини од 86,6 хиљада квадратних километара. Азербејџански лидер Илхам Алијев изјавио је да Баку и Јереван могу да потпишу мировни споразум у најскорије време, уколико Јереван не промени свој став.
Руски председник Владимир Путин је на седници Источног економског форума изјавио да је јерменско руководство, заправо, признало суверенитет Азербејџана над Нагорно Карабахом. Председник је истакао да то није била одлука Русије, већ одлука јерменских власти. Истовремено, он је саопштио да је у контакту са Пашињаном и да нема проблема у комуникацији.