Министарство финансија Сједињених Америчких Држава донело је одлуку да уведе санкције председнику Српске деснице Миши Вацићу и бившем министру у Влади Србије Ненаду Поповићу.
Америчке санкције – најбоља реклама у Србији
У саопштењу се наводи да се санкције Вацићу и Поповићу уводе због „ангажовања у активностима које подривају мир, безбедност и политичку стабилност или територијални интегритет Украјине, партнера САД“.
Политички аналитичар Дејан Вук Становић иронично примећује да и Вацић и Поповић мора да имају велики утицај на светску историју, а да је њихова улога у светској историји много велика управо захваљујући томе што су им Американци увели санкције.
Он додаје да за Вацића, Поповића али и Александра Вулина ком су раније уведене санкције не постоји боља реклама у очима бирачког тела Србије него да им Американци уведу санкције.
Санкцијама стежу обруч око Србије
Реч је о једном репресивном потезу којим Американци показују једну врсту жеље за идеолошком чистотом политичке елите у Србији и жељу да та елита буде у потпуности лојална евроатлантизму, сматра Станковић.
„Ове санкције су заправо један симболички репресиван гест упућен двојици људи који немају истински никакво утемељење у бирачком телу у Србији. Међутим, то више изгледа као нека врста опомене и цела та операција заправо подсећа на обруч који се стеже и све више приближава доносиоцима важних политичких одлука. Јер, објективно гледано, утицај странака Александра Вулина, Мише Вацића и Ненада Поповића на политичке процесе у Србији је занемарљив, ако га уопште има. Али те санкције више звуче као симболичка порука и утолико имају тај репресивни идеолошки карактер да они ускоро неће имати толеранцију ни за оне који су много озбиљнији, уколико не буду у евроатлантском строју.“
С друге стране, ма колико једнако бизарно и опскурно изгледало увођење санкција деци Милорада Додика, те санкције ипак имају неку политичку тежину јер је лидер Српске у Америци таргетиран као савезник Русије кога желе да ослабе, сматра Станковић.
Орвеловска арома
Истовремено, језик образложења разлога за увођење санкција против овдашњих политичара Станковић оцењује као тоталитаран и додаје да чим је нешто репресивно мора имати орвеловску арому.
„То нам показује да либерализам у Америци функционише више као реторичко место него као супстанцијални принцип. Јер они користе 'културу поништавања' као део одбране либералне идеологије и то се види на овим образложењима. Дакле, утицај Мише Вацића, Александра Вулина и Ненада Поповића на догађаје у Украјини је непостојећи, али образложење да су они довели у питање интегритет Украјине је врхунац цинизма и на неки начин улазак у ту зону орвеловског тоталитарног речника иза кога се крије идеолошка магла која оправдава симболичку и реалну репресију.“
А такве потезе увек прате помало ироничне формулације које нису повезане са стварношћу, већ са жељеним симболичким поретком који фигурира у истој тој стварности, закључио је Станковић.