Руски стручњаци истичу да је намера НАТО-а да створи „војни Шенген“ усмерена искључиво против Русије. У овом тренутку, национални прописи европских земаља не дозвољавају брзо пребацивање трупа, али би „војни Шенген“ могао да реши тај проблем.
„Идеја није нова, сличан предлог је још 2017. године изнео тадашњи командант америчких Оружаних снага у Европи Бен Хоџис. Он је тада рекао да је неопходно уклонити бирократске препреке за кретање трупа НАТО-а по Европи. Дакле, чињеница да су се такве идеје поново појавиле није никакво изненађење", каже руски експерт Алксандар Нејжмаков.
Своје намере НАТО правда наводном „руском претњом“ али то је само изговор, додао је експерт, коментаришући изјаву шефа Заједничке команде за логистику НАТО-а Александера Солфранка који је рекао да би требало формирати „војни Шенген“ унутар којег ће трупе земаља Алијансе моћи слободно да се крећу. Према његовим речима, снаге НАТО-а суочавају са препрекама приликом пребацивања људства и муниције, јер морају да се придржавају различитих националних прописа.
Он је навео и да је неопходно да се унапред „добро припреми“ потенцијално „бојно поље“ у случају евентуалне примене петог члана 5 Повеље НАТО о колективној одбрани.
Шеф Заједничке команде за логистику НАТО-а Александер Солфранк изјавио је да би требало формирати „војни Шенген“ унутар којег ће трупе земаља Алијансе моћи слободно да се крећу
© Sputnik / Sputnik
/ Могућ раскол у НАТО-у због „војног Шенгена“
Москва истиче да приближавање НАТО-а границама Русије изазива забринутост, те да то не може остати без одговора. Портпарол Кремља Дмитриј Песков је подсетио да није Русија та која се креће у правцу НАТО инфраструктуре, него се НАТО помера ка руским границама.
Песков је нагласио да је НАТО Русију увек сматрао условним непријатељем, а сада је сматра „очигледним непријатељем“.
Међутим, већина руских експерата сматра да су мале шансе да ће овај НАТО план о стварању „војног Шенгена“, макар у скорије време, бити реализован.
„Зашто је та идеја испливала поново и зашто није реализована раније? Многе државе, укључујући неке кључне чланице НАТО-а, оклевају да се одрекну својих прерогатива, који им омогућавају да контролишу своју територију и утичу на питање пребацивања војске преко своје територије...“, каже аналитичар, додајући да унутар НАТО-а и даље постоје различите земље, са својим амбицијама и сопственом спољнополитичком линијом.
Осим тога, многе НАТО земље не желе додатно да заоштравају ситуацију и стварају тензије у Европи, што би такође могло да буде њихов аргумент против увођења „војног Шенгена“, додао је Нејжмаков.
Такође, одређене земље ЕУ не желе да дају „зелено светло“ војном транзиту, јер ће то додатно умањити њихов суверенитет.
На пример, Пољска јасно подржава распоређивање америчког војног контингента у својој земљи и највероватније се не би противила да америчке и НАТО трупе слободно пролазе преко њене територије, баш као и Балтичке земље, док би се нове словачке власти највероватније успротивило тој идеји, с обзиром да је Братислава критиковала западну војну подршку Украјини и санкције Русији.
„Мађарска je чланица НАТО-а, али има прилично прагматичне односе са Русијом. Такође, и Турска тешко да би желела да се војска било које друге чланице Алијансе креће без контроле или уз неку врсту обавештења преко њене територије“, каже Нејжмаков.
НАТО опасно милитаризује Европу
Истовремено, стручна јавност указује на то да Москва не сме у потпуности да искључи могућност стварања „војног Шенгена“, јер то представља ризик за националну безбедност. Руско Министарство одбране то схвата и сада предузима мере, јачајући груписање трупа у западној Русији.
Руски војни експерти наводе да је руска војска борбено спремна и веома мобилна, те може веома брзо да пребаци своје снаге. Како прецизирају, руска техника и војска за 24 сата могу да пређу минумим хиљаду километара.
Ипак, Нејжмаков сматра да се НАТО неће усудити да уђе у директан војни сукоб са Русијом, с обзиром на то да је и генерални секретар западног војног блока Јенс Столтенберг више пута указивао на све ризике по НАТО у случају таквог сценарија.
„Али то, наравно, не одбацује чињеницу да представници Алијансе могу користити војне вежбе великих размера у близини руских граница као облик притиска на Москву“, додао је експерт.
Подсетимо, дебата о потреби увођења „војног Шенгена” у Европи води се већ неколико година. Један од иницијатора ове идеје био је Бен Хоџис, бивши командант америчке војске у Европи. Многи војни званичници из земаља НАТО-а жалили су се да не могу лако да пребаце опрему из једне земље у другу без претходног обавештења и одобрења, а период одобрења може трајати од неколико дана до неколико недеља.
Хоџис је почео да заговара идеју успостављања „војног Шенгена“ након што је и сам, 2017. године, постао „жртва“ бирократије унутар Алијансе.
Тада први човек америчких војних трупа у Европи кренуо је хеликоптером „блек хок” из Бугарске ка румунској обали Црног мора и умало није закаснио на почетак војних вежби НАТО-а, јер га је зауставила - бирократија. Најпре је захтевано да слети у базу у Румунији због царинске контроле, али је он, после натезања и неколико телефонских разговора, успео да заобиђе редовну процедуру и не закасни на почетак маневара.
Иначе, НАТО је последњих година опасно милитаризовао Европу, али не планира ту да се заустави. Столтенберг је прошле године најавио планове за јачање снага блока у Источној Европи са 100 хиљада на 300 хиљада војника у високом степену приправности.
Алијанса, предвођена САД, такође жели да увуче Украјину и још неке друге земље постсовјетског простора у своје редове, док Москва јасно поручује да ће прихватити само неутралну и независну Украјину, а ширење НАТО-а у Европи описује као претњу руској националној безбедности и кључни узрок сукоба у Украјини.
Иако је Русија више пута упозоравала да је НАТО постао де факто учесник у украјинском сукобу тако што Кијеву обезбеђује оружје, обуку и обавештајне податке, Москва није претила блоку ратом, него је напротив позивала на дијалог и решавање проблема дипломатским путем.