Црногорски министар одбране Драган Краповић изјавио је да ће Црна Гора појачати присуство својих војника на источном делу НАТО.
„Имаћемо војнике у Летонији и Бугарској, али ћемо наставити да их шаљемо и на Косово и у Ирак. Што се тиче руске агресије на Украјину, слаћемо војнике у складу са новим задацима НАТО“, рекао је Краповић на заједничкој прес конференцији са адмиралом Робом Бауером, председавајућим Војног комитета НАТО и саветником за војна питања генералног секретара Алијансе Јенса Столтенберга.
Наставак Милове политике према Србији и Русији
Нова црногорска власт наставља са поданичким односом према НАТО и западним империјалним структурама и не очекујем да ће се ту нешто променити, каже Раковић за Спутњик.
Он додаје да не очекује да ће се нешто другачије десити и око питања Косова и Метохије што би људе у Србији позитивно изненадило, јер „све што долази из Црне Горе само нас негативно изненађује“.
„Према томе, чак и да они повећају своје присуство на тзв. Косову, односно на нашем Косову и Метохији, то би показало да и даље немају никаквог разумевања за интересе Србије, за емоције људи у Србији, да их то не занима, да их баш брига и да настављају са Ђукановићевом политиком и према Србији и према Русији“.
Званична Црна Гора у неспоразуму са собом
Повећање броја црногорских војника на тзв. источном крилу НАТО нимало не узбуђује Москву али компромитује Црну Гору, истиче Раковић.
А то је суштина – компромитација Црне Горе, односно однос према народима и државама са којима дели историју, са којима је била савезник и према којима би требало да буде у обавези да и даље буде савезник, додаје Раковић.
Званична Подгорица је у неспоразуму са својом историјом и традицијом и то је највећи проблем Црне Горе, сматра Раковић.
„Има и светлих тачака, наравно, ова кад је Андрија Мандић унео српску тробојку у свој кабинет. То је светла тачка, али кад је реч о већем броју људи из ове парламентарне већине, они немају сопствену критичку свест да расуде шта је за Црну Гору дугорочно добро, а шта није“.
Црногорски „Drang nach Osten“
Ово сада је неко стање где они виде да је за њих лично најбоље да прате санкције Русији и тај „продор на Исток“ – „Drang nach Osten“ Црне Горе, ма колико то смешно звучало, додаје Раковић.
„Тако да су то њихови лични разлози да би били на тим функцијама, а на крају, без сагласности Запада не би ни били ту. Али дугорочно, кад се буде правио пресек, ту ће бити сасвим другачија слика о личностима које су уместо да пруже наду, а очекивало се да ће је пружити, у ствари дошле до тога да и даље дезавуишу Црну Гору и њену историју и њене реалне политичке и стратешке односе који би са Србијом и Русијом требало да буду најближи могући“, закључио је Раковић.
Погледајте и: