Овако Србољуб Пеовић из Института за европске студије коментарише осветничке нападе Сједињених Држава на циљеве у Сирији и Ираку у којима је погинуло десет, а рањено 18 људи.
Америчка војска саопштила је да је погодила више од 85 циљева у Ираку и Сирији и да су у нападима коришћени бројни авиони, укључујући бомбардере дугог домета који су долетели из САД. САД су покренуле нападе у Сирији и Ираку као одговор на напад дроном на америчку војну базу у Јордану прошле недеље, у којем су погинула три америчка војника.
Осветничка акција по угледу на Иран
Пеовић сматра да ће америчка реакција на погибију војника у Јордану бити ограничена као што је била и осветничка реакција Ирана после убиства генерала Касема Сулејманија.
„Мислим да су САД под притиском да демонстрирају силу да би показале да су још увек присутне на Блиском истоку и да теоретски могу да одређују судбину тих држава. Међутим, чињеница је да данас имамо велики ривалитет у региону јер имамо присуство Русије, пре свега у Сирији, Иран који је много присутнији него што је био пре 20 година, Саудијску Арабију која више игра на два колосека. А имамо и незапамћени анимозитет арапског становништва према САД чему су допринеле америчке акције, посебно од Ирака 2003. године.“
Осим „ирачке авантуре“ анимозитету Арапа према САД допринела је и ограничена активност против тзв. исламске државе као и учешће САД у последњој палестинској кризи.
Због свега тога САД не смеју ризиковати избијање ширег сукоба на Блиском истоку, поготово што им је данас Пацифик главно подручје конфронтације са другим великим силама. Самим тим САД превише ризикује да развлачењем снага изгубе на неком другом, за њих важном стратешком подручју, истиче Пеовић.
„Гласна тишина“ следбеника америчких интереса
Коментаришући „гласну тишину“ западних земаља због осветничке, агресивне акције САД, Пеовић каже да западне земље прате америчке интересе и не пада им на памет да осуде САД.
„Блиски исток је једноставно превише далек и незанимљив да би европска јавност осуђивала чинове агресије САД. То смо могли да видимо у случају Палестине где имамо такве злочине какве имамо, а осуда изостаје. Видели смо и бомбардовање UNRWA, агенције УН-а која се бави хуманитарном помоћи за Палестинце, па ни то није наишло ни на какве реалне осуде са западне стране. Не очекујем да ће бити ишта другачије и после бомбардовања у Ираку и Сирији“.
Све и кад би дошло до побуне јавног мњења због агресивне акције САД у Сирији и Ираку, Пеовић не верује да би дошло до драстичне промене у ставу америчких елита. После сазнања да је америчку агресију на Ирак 2003. изазвала лажна вест о биолошком оружју Садама Хусеина дошло је до смене одређених делова елите, али дугорочни циљеви САД нису померени ни за милиметар.
Мања неслагања без отпора америчком агресору
Оно што је проблематично за Бајденову администрацију је што је упркос обећањима о већој стабилности на Блиском истоку дошло до нових сукоба, тако да би се то могло одразити на резултат на председничким изборима у САД.
Међутим, унутар земаља колективног Запада, ипак постоје мања неслагања о Блиском истоку, тако да, на пример, Шпанија и Белгија не желе да заобилазе Уједињене нације кад је реч о Палестини.
„Не очекујем да ће се земље ЕУ више активирати на простору Блиског истока, али исто тако не верујем да ће пружити значајнији отпор САД. Морамо се сетити да иако су 2003. поједине чланице НАТО бојкотовале, или нису учествовале у НАТО акцијама, то не значи да су пружиле дефинитивни отпор САД и да нису пратиле америчке интересе“, закључио је Пеовић.