РУСИЈА

Још један фронт против Русије: Сједињене Државе „бациле око“ на арктичка богатства

Арктички савет без Русије, као највеће арктичке силе, нема будућност. У овом тренутку је преурањено говорити о повлачењу Москве из тог савета, јер би то могло да наруши целокупну архитектуру, укључујући безбедност у арктичком региону, а “ера арктичке изузетности”, када је поларни регион био изолован од тензија, била би у потпуности окончана.
Sputnik
Главни проблем је што тај регион Москва види као зону међународне сарадње, док су Сједињене Државе „бациле око“ на велика природна богатства те регије, коју виде као још један фронт против Русије.
Русија, која чини 40 одсто Арктика, неће ништа изгубити ако се повуче из Арктичког савета, главног тела за сарадњу између осам држава које владају тим регионом, оцењују руски стручњаци.
Савет је створен да координира напоре арктичких земаља да очувају екосистем и сарађују у развоју региона. Међутим, у ситуацији када су скоро све арктичке земље чланице НАТО блока и воде отворени хибридни рат против Русије тензије се у оквиру савета појачавају, а односи између Москве и других чланица су практично прекинути након почетка руске специјалне војне операције у Украјини.
Експерти напомињу да Москва не само да може да се повуче из овог Арктичког савета, већ може и да му створи алтернативу. Русија би лако могла да створи сопствену организацију за сарадњу на Арктику заједно са земљама БРИКС-а, иако оне немају директан приступ Арктику. Индија, Кина и Бразил се позиционирају као глобалне силе које су заинтересоване за развој региона и нове трговинске путеве.
Сједињене Америчке Државе настоје да ревидирају границе националних сектора на Арктику, сматра политиколог Леонид Крутаков. Како објашњава, то је зато јер је арктички регион огромна ризница природних богатстава.
„Чињеница да је Арктик будућност светске економије очигледна је свакој особи која се бави природним ресурсима, укључујући нафту. Скоро цела планета је већ истражена у потрази за нафтом, а у Сједињеним Државама та истражна активност је шест пута већа него у целом свету и у том смислу Америка је сва у рупама, а тамо нема нове нафте. Чак 70 одсто светских резерви природних ресурса налази се на Арктику, укључујући нафту и гас... Сетите се само предлога (бившег америчког председника Доналда) Трампа у вези са Гренландом. Зашто Гренланд? Зато што има свој сектор арктичког шелфа“, навео је експерт.
Трамп је још 2019. године планирао да купи Гренланд, али је убрзо добио одговор да „острво није на продају“.
Развој Арктика је неоспоран приоритет за Русију због његовог стратешког значаја и потенцијала, а регион је повезан са јачањем руског енергетског потенцијала, ширењем логистике и обезбеђивањем одбране

За Русију је Арктик зона сарадње, а за Америку - зона сукоба

Русија не искључује могућност да се повуче из Арктичког савета ако рад организације не буде одговарао интересима Москве. Савет тренутно практично не функционише. Норвешка, која тренутно председава организацијом, покушава да покрене њен рад у пуном формату и обећава да неће дозволити дискриминацију било које чланице, али проблем је што не наилази на подршку међу другим чланицама савета. Међутим, руски експерти сматрају да пре свега Америка неће дозволити Норвежанима да било шта уради по том питању и у том контексту постављају реторичко питање – коме и зашто је потребна организација чији рад практично паралишу западне земље, барем у односу према Русији.
За разлику од Москве која је увек била отворена за конструктивну сарадњу са свим државама-чланицама, са сталним учесницима и посматрачима Арктичког савета, као и са другим заинтересованим партнерима ван региона, Сједињене Државе су више пута напомињале да би Арктик могао постати зона нових сукоба са Русијом, највећом арктичком силом.
Ниједна друга држава на свету нема тако дугу арктичку обалу и тако велику и развијену територију на Арктику као Русија. Такође, једина је земља на свету која има ледоломачку нуклеарну флоту. Без ледоломаца, којих Америка практично нема, у арктичким регионима нема много посла. Дакле, Русија је другим државама потребнија у процесу развоја региона, а не обрнуто.
„То значи да су највеће резерве потенцијално руске, а то опет значи да будућност припада Русији и зато Русија мора бити уклоњена. Арктик јој се мора одузети и поделити, бити под неком врстом међународног патроната због његовог значаја... С тачке гледишта Запада, од Русије не сме да зависи будућност светске економије“, каже експерт.
Крутаков подвлачи да на Арктику постоји секторска подела, а највећи сектор је руски. Према његовим речима, Канада, Гренланд, односно Данска, а такође и Норвешка имају велике секторе, док САД имају Аљаску, што је мали део колача и зато желе разбију целу ову структуру.

Арктик – стратешки важан регион за Русију

Арктик се делом сматра међународно неутралном зоном, која је дуго била по страни геополитике. Међутим, у последње време постоји необично висок ниво активности у поларном региону, где се очигледно сукобљавају интереси Русије и колективног Запада. За свет је Арктик складиште природних ресурса, најкраћи морски пут од Европе до Азије. Арктик је регион на свету који се најбрже загрева. Ово наводи многе земље да другачије гледају на ресурсе Арктика, попут нафте, гаса или ретких земаља. Сва ова лежишта треба развијати, а активно се развија и транспортни пројекат - Северни морски пут.
Кина, која је једна од неколико не-арктичких земаља са статусом посматрача у Арктичком савету, још 2018. године објавила је да намерава да изгради „Поларни пут свиле“ и активно учествује у развоју арктичких региона заједно са Русијом, a такав савез Русије и Кине се Западу, а посебно Америци, нимало не допада.
Развој Арктика је неоспоран приоритет за Русију због његовог стратешког значаја и потенцијала. Поред тога, регион је повезан са јачањем руског енергетског потенцијала, ширењем логистике и обезбеђивањем одбране. Дакле, он је и за Русију и за САД од стратешког значаја.
Коментаришући могуће повлачење Москве из Арктичког савета, портпарол Кремља Дмитриј Песков је истакао да Русија и даље наставља свој рад у организацији, али ако учешће у њој не буде одговарало интересима Руске Федерације, онда се могу донети „посебне одлуке“.
Арктички савет је основан је 19. септембра 1996. године у Отави, у Канади, ради развијања сарадње између арктичких држава, координације њихових акција у интересу обезбеђивања одрживог развоја региона, заштите животне средине, очувања културе, традиције и језика аутохтоних народа тог региона. Савет укључује осам арктичких држава Данску (укључујући Гренланд и Фарска острва), Исланд, Канаду, Норвешку, Русију, САД, Финску и Шведску, која је на путу да постане чланица НАТО-а.
Ротација председавајућих земаља се врши сваке две године. Русија је председавала од маја 2021. године, а у мају 2023. године председавање саветом је прешло на Норвешку.
Експерти напомињу да Русија има два главна циља. Прво - заштиту својих националних интереса на Арктику, а друго - остваривање обострано корисне сарадње и мирно решавање свих спорова на Арктику на основу међународног права.
Судбина организације ће зависити од тога да ли арктичке државе могу да се врате конструктивном раду, а покушаји изоловања Русије на Арктику су илузорни.
РУСИЈА
Арктик: Нова арена за демонстрацију војне снаге НАТО-а и Русије
Коментар