Приштина није ништа урадила да побољша ситуацију на северу Косова и Метохије због чега јој је пре годину дана Европска унија увела казнене мере, као вид опомене јер се није повиновала захтеву ЕУ да обустави полицијске операције у близини општинских зграда на северу КиМ и да ради на деескалације сукоба.
Разлог за укидање мера политички
То, међутим, није засметало високом представнику ЕУ Жозепу Борељу да у извештају поднетом државама чланицама ЕУ препоручи да се Приштини мере укину. Уместо казне Борељ фактички тражи награду за Приштину иако тамошење власти несметано настављају малтретирање Срба.
Публициста и посланик Милован Дрецун, шеф скупштинског Одбора за безбедност и врсни познавалац прилика на Косову и Метохији, каже за Спутњик да нема оправданог разлога за укидање тих мера Приштини од стране ЕУ.
„Очигледно је да се ситуација на КиМ није побољшала због чега су те мере уведене и очигледно је ова одлука донета под снажним притиском водећих европских држава. Ми и даље имамо институционални терор који Аљбин Курти спроводи на северу КиМ тако што задржава нелегално избране градоначелнике у четири српске општине… Специјална косовска полиција и даље терорише Србе. Фарса са покушајем смене градоначелника Куртију није прошла, ЗСО и даље није на видику да се формира. Дакле, никако се не може рећи да су се побољшали услови и ситуација да би мере биле укинуте, и питање на основу чега је у ЕУ процењено да њих треба укинути“, каже Дрецун.
ЕУ има погрешан приступ дијалогу
Борељ је у извештају још оценио да би одлука држава чланица ЕУ да укину мере Приштини представљала политички сигнал и допринела уравнотеженом контексту у којем се може напредовати у дијалогу Београда и Приштине, који се води уз посредовање ЕУ, што Дрецун коментарише на следећи начин:
„Ако и буду укинуте, а вероватно хоће, тиме ће се показати да ЕУ има доследно једнострану и пристрасну политику у корист Приштине и да наставља са низом погрешних потеза који никако не могу да допринесу напретку дијалога, већ напротив охрабрују Куртија да предузима и даље једностране мере, да терорише Србе и да блокира дијалог тиме што условљава Београд да де факто призна лажну државу Косово.“
Дрецун сматра да ово свакако никако није пут напред што се тиче дијалога и да ЕУ иде у погрешном смеру што се тога тиче.
„Борељ дакле није ту у праву а председник Србије Александар Вучић је јасно ставио до знања да је за наставак дијалога потребно формирање ЗСО. Дакле, нема дилеме да ЕУ има веома погрешну политику у дијалогу Београда и Приштине и да неће да искористи механизме којима располаже како би Приштину дисциплиновала и увела у рационално политичко понашање и да је натера да престане са терорисањем Срба, посебно на северу Косова јер то је главни разлог свих нестабилности,“ сматра Дрецун.
"Казнене мере" без казне
Државе чланице ЕУ расправљаће о извештају, у којем је Борељ изразио очекивање да ће Приштина искористити ову прилику како би деловала на неескалирајући начин и избегла некоординисане изјаве.
У извештају поручује се да ће ЕУ наставити да помно прати дешавања на северу КиМ, као и акције Београда и Приштине које утичу на деескалацију на терену, у складу са изјавом од 3. јуна 2023. године, у којој су обе стране позване на деескалацију ситуације, престанак коришћења реторике подела и уздржавање од некоординисаних акција.
Упркос мерама, Приштини је одобрена визна либерализација, а постала је и придружени члан Парламентарне скупштине НАТО.