Уместо казне, Борељ тражи награду за Приштину - за терор над Србима
18:51 20.06.2024 (Освежено: 18:53 20.06.2024)
© Sputnik / Теодор Анастасијевић
Пратите нас
Ако казнене мере Приштини буду укинуте, ЕУ ће тиме показати да наставља са низом погрешних потеза који никако не могу да допринесу напретку дијалога, већ напротив, охрабрују Куртија да и даље терорише Србе, оцењује шеф скупштинског одбора за безбедност Милован Дрецун.
Приштина није ништа урадила да побољша ситуацију на северу Косова и Метохије због чега јој је пре годину дана Европска унија увела казнене мере, као вид опомене јер се није повиновала захтеву ЕУ да обустави полицијске операције у близини општинских зграда на северу КиМ и да ради на деескалације сукоба.
Разлог за укидање мера политички
То, међутим, није засметало високом представнику ЕУ Жозепу Борељу да у извештају поднетом државама чланицама ЕУ препоручи да се Приштини мере укину. Уместо казне Борељ фактички тражи награду за Приштину иако тамошење власти несметано настављају малтретирање Срба.
Публициста и посланик Милован Дрецун, шеф скупштинског Одбора за безбедност и врсни познавалац прилика на Косову и Метохији, каже за Спутњик да нема оправданог разлога за укидање тих мера Приштини од стране ЕУ.
„Очигледно је да се ситуација на КиМ није побољшала због чега су те мере уведене и очигледно је ова одлука донета под снажним притиском водећих европских држава. Ми и даље имамо институционални терор који Аљбин Курти спроводи на северу КиМ тако што задржава нелегално избране градоначелнике у четири српске општине… Специјална косовска полиција и даље терорише Србе. Фарса са покушајем смене градоначелника Куртију није прошла, ЗСО и даље није на видику да се формира. Дакле, никако се не може рећи да су се побољшали услови и ситуација да би мере биле укинуте, и питање на основу чега је у ЕУ процењено да њих треба укинути“, каже Дрецун.
ЕУ има погрешан приступ дијалогу
Борељ је у извештају још оценио да би одлука држава чланица ЕУ да укину мере Приштини представљала политички сигнал и допринела уравнотеженом контексту у којем се може напредовати у дијалогу Београда и Приштине, који се води уз посредовање ЕУ, што Дрецун коментарише на следећи начин:
„Ако и буду укинуте, а вероватно хоће, тиме ће се показати да ЕУ има доследно једнострану и пристрасну политику у корист Приштине и да наставља са низом погрешних потеза који никако не могу да допринесу напретку дијалога, већ напротив охрабрују Куртија да предузима и даље једностране мере, да терорише Србе и да блокира дијалог тиме што условљава Београд да де факто призна лажну државу Косово.“
Дрецун сматра да ово свакако никако није пут напред што се тиче дијалога и да ЕУ иде у погрешном смеру што се тога тиче.
„Борељ дакле није ту у праву а председник Србије Александар Вучић је јасно ставио до знања да је за наставак дијалога потребно формирање ЗСО. Дакле, нема дилеме да ЕУ има веома погрешну политику у дијалогу Београда и Приштине и да неће да искористи механизме којима располаже како би Приштину дисциплиновала и увела у рационално политичко понашање и да је натера да престане са терорисањем Срба, посебно на северу Косова јер то је главни разлог свих нестабилности,“ сматра Дрецун.
"Казнене мере" без казне
Државе чланице ЕУ расправљаће о извештају, у којем је Борељ изразио очекивање да ће Приштина искористити ову прилику како би деловала на неескалирајући начин и избегла некоординисане изјаве.
У извештају поручује се да ће ЕУ наставити да помно прати дешавања на северу КиМ, као и акције Београда и Приштине које утичу на деескалацију на терену, у складу са изјавом од 3. јуна 2023. године, у којој су обе стране позване на деескалацију ситуације, престанак коришћења реторике подела и уздржавање од некоординисаних акција.
Упркос мерама, Приштини је одобрена визна либерализација, а постала је и придружени члан Парламентарне скупштине НАТО.
