Другим речима, Американци, између осталог, желе да склопе нови споразум СТАРТ, јер последњи није укључивао неке нове врсте наоружања у које би желеле да „завире“, као што су, на пример, тешка интерконтинентална ракета „сармат“, подводна беспилотна летелица „посејдон“ и интерконтинентална крстарећа ракета неограниченог домета „буревестник“ на нуклеарни погон.
Међутим, преговори о новом споразуму о смањењу стратешког офанзивног наоружања са Сједињеним Државама биће могући ако Вашингтон престане да испоручује оружје Кијеву и одустане од политике увлачења Украјине у НАТО.
„Када смо ми ставили на борбено дежурство наш хиперсонични ракетни систем ‘авангард’ позвали смо Американце, у складу са условима споразума, да погледају тај комплекс. Они су дошли и погледали. Али када смо ставили на борбено дежурство ‘сармат’ нисмо позвали Американце, они га нису видели и не знају како изгледа. Они су веома забринути што не контролишу развој нашег стратешког ракетног штита, па покушавају да се договоре са нама, обнове преговоре о таквом споразуму, али ми то одбијамо. Прво, зато што воде агресивну политику према нама, а друго - јер у свему желе да стекну предност над нама. Сваки договор би требало да буде договор о равноправним односима и на међусобном уважавању“, истиче Литовкин.
Након што је руски председник Владимир Путин најавио могуће измене доктрине у руском нуклеарном систему земље, амерички Савет за националну безбедност је саопштио да је Вашингтон отворен за разговоре са Русијом о питањима нуклеарних ризика и контроле наоружања без осврта на украјински сукоб. Међутим, то је за Русе у овој ситуацији неприхватљиво, јер то значи – ми ћемо наставити да снабдевамо кијевски режим свим врстама оружја, укључујући и ракете дугог домета, одобравамо Кијеву да истим тим оружјем гађа руску територију и убија руски народ, а са вама ћемо преговарати о новом Уговору о контоли стратешког нуклеарног оружја.
Руски експерти указују на то да је логика Американаца таква да је потребно склапати споразуме искључиво у оним областима где су они слаби. Они су се повукли из неколико сличних споразума, али су задржали само уговор Нови СТАРТ, јер управо у овој врсти наоружања озбиљно губе од Москве и сматрају да то треба контролисати. Стручњаци сумњају да ће Русија пристати на склапање новог споразума све док политичка ситуација остане иста као сада.
Зашто је пропао Нови СТАРТ
Путин је 21. фебруара прошле године објавио да Москва обуставља учешће у СТАРТ-у, али да не иступа из њега. Он је нагласио да пре него што се поново покрене питање наставка рада у оквиру тог споразума руска страна треба да разуме како ће у њега бити урачунати арсенали не само САД, него и других нуклеарних држава, чланица НАТО-а, односно Француске и Велике Британије.
Руски стручњаци објашњавају да Москва жели да се у нови уговор укључе и арсенали Француске и Велике Британије, која у потпуности зависи од Вашингтона, јер британски бродови заправо носе америчко оружје.
„Американци се нису придржавали услова споразума Нови СТАРТ, зато смо суспендовали наше учешће у овом споразуму, а Американци су исто то учинили за нама. Једина тачка коју настављамо да спроводимо је упозорење на пробна лансирања пројектила, како нико не би помислио да је реч о борбеном лансирању. Американцима је веома непријатно због тога што уговор не функционише, јер они не знају како се код нас развија стратешко нуклеарно оружје. Раније су имали могућност – као и ми, то је било равноправно – да контролишу, долазе код нас у инспекцију, посећују наше војне јединице, као и места на којима су се налазиле наше ракете и где се утилизују наше ракете. На сваких пола године смо обавештавали једни друге о броју наших носача, о броју бојевих глава. Сада се то не ради“, каже Литовкин.
Американци би желели да, као и до сада, добијају информације о свему овоме, додао је он.
Осим тога, експерти сматрају да не треба веровати таквим предлозима Вашингтона, јер је тешко избројати колико је обећања дато и прекршено од распада Совјетског Савеза, укључујући оно о неширењу НАТО-а на Исток.
Шта жели Москва
Руски експерт Павел Фељдман каже да ће се актуелна фаза међународне конфронтације пре или касније завршити потписивањем великих споразума који ће формирати ажуриране контуре глобалне безбедности. Према његовим речима, питање нуклеарног одвраћања ће овде играти доминантну улогу.
„Очигледно су САД забринуте због способности Русије да нанесе озбиљну нуклеарну штету Сједињеним Државама. А током протекле две године Вашингтон је учинио све да изазове такве нападе. Али, како глобалне тензије расту и сукоб између наших земаља ескалира, америчке елите полако почињу да схватају да је повратак систему међусобног договора, одговорности и контроле много пријатнија алтернатива од нуклеарног сукоба. И зато ће, највероватније, нови споразуми, као и претходни, јасно предвидети квантитативне и квалитативне показатеље наоружања које наше земље могу имати. И што је најважније, биће развијен нови принцип мониторинга и коришћења одговарајућих ресурса како би се повратило поверење између Москве и Вашингтона“, каже Фељдман.
Он сматра да ће нови споразум, ако буде потписан, бити сличан старом СТАРТ-у, који је био на снази дуго времена и, у принципу, сви су га препознали као прилично ефикасан.
Русија и САД заједно поседују више од 90 одсто светског нуклеарног оружја. Споразум Нови СТАРТ, који су 2010. године потписали тадашњи председници Русије и САД Дмитриј Медведев и Барак Обама ограничава број стратешких нуклеарних бојевих глава које САД и Русија могу распоредити. Нови СТАРТ ограничава две земље на 1.550 бојевих глава појединачно и дозвољава свакој да врши инспекције нуклеарних постројења друге земље.
Уговор је ступио на снагу 2011. године, а 2021. године продужен је на још пет година, након што је Џо Бајден преузео дужност председника.
Након што је Москва суспендовала тај споразум и Америка је престала да предаје Русији информације о статусу и локацији свог стратешког наоружања.
Литовкин напомиње да је главни проблем што Американци покушавају да преговарају са Русијом са позиције силе. Стил њихове политике су притисци, уцене, претње. То се, по његовим речима, види у економској, војној и политичкој сфери.
Коментаришући изјаву америчког Савета за националну безбедност САД о спремности да разговара о контроли наоружања без осврта на ситуацију у Украјини, портпарол руског председника Дмитриј Песков рекао је да је Москва спремна само на свеобухватан дијалог са Вашингтоном, који ће обухватити и питање учешћа САД у украјинском сукобу.
Извлачити некакве појединачне сегменте из општег комплекса нагомиланих проблема је немогуће и, како је нагласио, Москва то неће радити.
Он је истакао да је дијалог са САД преко потребан, јер се проблеми гомилају, па и они који се односе на глобалну безбедност.
Председник Русије је рекао да смо спремни за дијалог са САД, заинтересовани смо за дијалог са САД, али само за свеобухватан дијалог, подвукао је Песков.