„Задатак Запада је да се ослободи одговорности за терористички напад на 'Северни ток'“, одговорила је Захарова на питање зашто је две године касније Немачка одлучила да се активно бави истрагом.
Раније је амерички лист „Волстрит џурнал“, позивајући се на неименоване изворе, писао да је Централна обавештајна служба САД (ЦИА) тражила од Владимира Зеленског да откаже наређење о извођењу диверзија на гасоводима, као и да је он приста то да уради, али је украјински генерал Валериј Залужни одбио да га послуша.
У исто време, Валериј Залужни одбацио је тврдње о својој умешаности у дизање у ваздух гасовода.
Како се наводи, немачки истражитељи усредсређени су на сакупљање доказа против Залужног и његових помоћника.
Добијени докази могли би да поремете односе између Кијева и Берлина, који је Украјини пружио војну технику и обезбедио велики део финансијских средстава, пише „Волстрит џурнал“.
Претходно су немачки медији пренели да је Берлин издао налог за хапшење украјинског рониоца осумњиченог за умешаност у терористички напад на „Северни ток“.
Инцидент на гасоводима
Компанија „Норд стрим 2 АГ“ је 26. септембра 2022. године саопштила да се на једном од кракова „Северног тока 2“ (напуњеног техничким гасом након изградње) догодила ванредна ситуација у водама Данске у близини острва Борнхолм, праћена наглим падом притиска. Узроци нису познати, увиђај је у току, прецизирали су из компаније. Затим је оператор гасовода „Северни ток“, „Норд стрим АГ“, пријавио да је смањен притисак на оба крака (рад гасовода прекинут је крајем августа, али је он остао напуњен гасом). Узроци такође нису познати.
Рад гасовода „Северни ток“ обустављен је крајем августа исте године због проблема са ремонтом „Сименсових“ турбина изазваних санкцијама Запада. Међутим, гасовод је остао напуњен гасом.
Погледајте и: