Током ратних година, колаборационистичке формације, које су формирале хитлеровске окупаторске власти у Летонији, истакле су се невиђеном суровошћу према цивилима на територији Белорусије, Русије и Пољске.
Међу летонским казненим одредима постојали су такозвани „полицијски батаљони“ – паравојне јединице које је немачка војна команда формирала на територији окупиране Летоније од локалне помоћне полиције, бивших „ајзарга“, добровољаца и мобилисаних.
Сваки батаљон укључивао је оквирно од 500 до 800 људи.
Касније су припадници полицијских батаљона послужили нацистима као основа за формирање Летонске добровољачке легије СС, затим 15. и 19. летонске добровољачке дивизије СС.
Немачка команда активно је користила летонске полицијске батаљоне за чување гетоа и концентрационих логора, као и за казнене операције против цивила и партизана.
Током 1943-1944. године Немци су ангажовали летонске полицијске батаљоне за контрапартизанске операције на привремено окупираној територији Белоруске ССР.
Међу другим летонским казненим одредима у Белорусији је деловао 318. летонски полицијски батаљон (командант-оберстурмбанфирер СС Алберт Клејнберг).
Након пораза немачких нацистичких снага у Белорусији и балтичким државама многи летонски добровољци СС разбежали су се и покушали да избегну одмазду. Неки од њих су отишли са својим немачким господарима, а било је и оних који су позвани на службу у Црвену армију.
Једног од ових нацистичких послушника идентификовали су и притворили совјетски војни контраобавештајци. Службеници у Контраобавештајном одељењу „Смерш” 20. Одбрамбено-грађевинске управе резерве Врховне команде ухватили су војног грађевинара Јаниса Апсеа, који је служио у батаљону летонске полиције.
Током истраге, Апсе је признао да је за време службе у 318. летонском полицијском батаљону 1944. године учествовао у казненим операцијама против цивила и совјетских партизана у Полоцкој области БССР, као и лично учествовао у зверским масакрима над децом, женама и старима.
Да потврди Апсеово сведочење, у Белорусију је послат оперативац из контраобавештајног одељења Смерш, који је на лицу места разговарао са сведоцима злочина летонских казнених снага.
ФСБ је објавио копију документа који сведочи о Апсеовом хапшењу, као и злоделима летонских казнених одреда.
Током дејствовања казнене експедиције у Дриском региону уништено је 177 насеља, 3.260 кућа, више од 15 хиљада људи је спаљено, зверски убијено и отерано на присилан рад у Немачку, наводи се у документу.
Поред тога, према документу, у Росицком сеоском савету потпуно су уништена насеља, од 3.978 становника остало је само 150 људи, а остали су били спаљени и убијени. У Ветринском региону била су уништена 93 насеља, а убијено и спаљено око 4.500 људи.
Током испитивања 18. фебруара 1945. године бивши каплар Јанис Апсе сведочио је о свом личном учешћу у казненим активностима.
„У току мог учешћа у истребљивањима, убили смо око хиљаду партизана, као и око хиљаду деце и жена. Током крчења шума и села, мање смо убијали партизане, а највише смо хватали живе, а затим смо жену и децу одводили у бункере, где су уништени гранатама“, сведочио је Апсе.
Он је још испричао да су припадници казнених одреда, изузев тога, палили на ломачама, вешали партизане.
„Истребљење становништва, али и партизана, наредио је командант нашег батаљона потпуковник Кленберг, по националности Летонац“, истакао је Апсе.
До данас је утврђен читав низ злочина које су током година Великог отаџбинског рата извршиле војне јединице које су улазиле у састав Летонске легије СС, који се могу квалификовати као ратни злочини и злочини против човечности.
Погледајте и: