Сви одборници Скупштине града Београда били су за ту одлуку.
Никита Михалков је један од најпознатијих руских филмских аутора и глумаца. Рођен је у угледној уметничкој породици (отац аутор текста химни СССР-а и Русије, мајка Наталија песникиња). Учио је глуму у дечјем студију Московског уметничког театра и још као студент био је на путу да постане звезда совјетског позоришта и биоскопа.
Појавио се као глумац у преко двадесет филмова пре него што се појавио као косценариста, режисер и глумац у свом првом већем остварењу „Свој међу туђима, туђ међу својима“из 1974, а међународну репутацију стекао је другим остварењем „Роб љубави“. За филм „Урга“ освојио је Златног лава на Филмском фестивалу у Венецији, а филм „Варљиво сунце“ добио је Главну награду на 47. фестивалу у Кану и Оскара за најбољи страни филм. „Суочавање“ и „Тврђава“ су два дела „Варљивог сунца 2“. Режирао је, између, осталих и „12“, „Сибирског берберина“, а последњи филм „Сунчаница“ премијеру је имао у Београду.
Иницијативу да се Никити Михалкову додели звање почасног грађанина Београда поднела је Југословенска кинотека.
Торвалд Столтенберг је норвешки политичар. Био је министар одбране и два пута министар спољних послова у две владе Норвешке лабуристичке партије. Био је и секретар амбасаде Краљевине Норвешке у Београду. Од 1989. до 1990. је био норвешки амбасадор у Уједињеним нацијама.
Године 1990. је именован за Високог комесара за избеглице, а 1993. је постављен за специјалног представника Генералног секретара Уједињених нација за бившу Југославију и био је копредседавајући Надзорног комитета Међународне конференције о бившој Југославији.
Године 2003. био је председавајући одбора Међународног института за демократију и изборну помоћ. Од 1998. је председник Норвешког црвеног крста.
Његов син Јенс Столтенберг био је премијер Норвешке, а данас је генерални секретар НАТО-а.
Иницијативу да се Торвалду Столтенбергу додели звање почасног грађанина Београда поднео је Београдски фонд за политичку изузетност.
Петер Хандке је аустријски књижевник одрастао у Источном Берлину и Грифену. После романа „Стршљени“ напушта студије да би се потпуно посветио писању. Његово најпознатије дело је „Голманов страх од једанаестерца“, које је касније прерадио у сценарио за запажени истоимени филм Вима Вендерса.
Хандке је за време рата путовао Босну и Херцеговину, а написао је оспоравани есеј „Правда за Србију“, којим је оптужио западне медије и интелектуалце да су заузели необјективни став према ратовима на подручју бивше Југославије.
Почетком бомбардовања 1999. допутовао је у Србију. О ситуацији у бившој Југославији написао је три дуга извештаја и отворио полемику против бомбардовања цивила у Србији.
За иностраног члана САНУ изабран је 1. новембра 2012. године, а повеља о чланству му је уручена 9. априла 2013. Пре десетак дана боравио је у Великој Хочи на КиМ.
Иницијативу да се Петеру Хандкеу додели звање почасног грађанина Београда, поднела је Задужбина Милоша Црњанског.
