„У меморандуму Владе Србије и ММФ-а поводом трогодишњег аранжмана јасно пише да ће струја у овој години поскупети 15 одсто, а размотрићемо да ли ће бити неопходна поскупљења у наредној години“, казао је он на панелу о стратегији економског развоја Србије на Бизнис форуму на Копаонику.
Ким је додао да се Влада Србије аранжманом са ММФ-ом обавезала и да ће број запослених у јавном сектору смањити за пет одсто, што, како је навео, не значи да ће у том проценту бити отпуштени запослени у том сектору.
Како је објаснио, очекује се да ће природни одлив, односно одлазак у пензије и у друге службе из јавног сектора, бити 3,5 одсто, а да се у том сектору уштеде могу постићи и на други начин, тако да је могуће да не буде никаквог отпуштања запослених у јавном сектору.
Ким је истакао да ММФ од Србије ништа не тражи силом, већ се заједнички настоји да се нађу најбоља решења за фискалну консолидацију и подстицање привредног раста.
Коментаришући могућност да се због добрих резултата у буџету у првим месецима ове године, ублаже мере штедње, Ким је казао да је препорука ММФ-а да се постигнуте уштеде искористе за превремену отплату државног дуга, као и да се евентуални приходи од приватизације такође користе за отплату дугова и инвестиције.
„ММФ никада не онемогућава добре инвестиције“, рекао је Ким.
Шеф Канцеларије Светске банке (СБ) у Србији Тони Верхеијен рекао је да ће финансијска консолидација у Србији имати смисао само ако доведе до економског раста који ће доприносити смањењу сиромаштва.
Он је најавио да ће за неколико недеља СБ објавити анализу проблематичних области у Србији и начинима како да се оне побољшају.
Верехеијен је додао да се слаже са премијером Србије како нема довољно инфраструктурних пројеката на које би се искористиле расположиве инвестиције, али је истакао и да има пројеката за које су опредељена средства, али се не примењују.
Он сматра да шансе за развој пољопривреде у Србији нису довољно искоришћене и да неколико већих јавних предузећа у Србији попут „Србијагаса“, „Елекропривреде Србије“ и „Путева Србије“ могу да допринесу бољем стању у јавним финансијама, уместо да коштају државу.
