„Пуштали су ми струју кроз препоне и стално повећавали напон како би ме више болело. Пао сам и викао — убијте ме, зашто ме мучите? Затим су ме тукли маљем — по ногама, по раменима, по глави“, само је једно од 200 наведених сећања у извештају који је представљен у прес-центру МИА Русија севодња.
Документ садржи писмена, аудио и видео сведочења људи које је украјинска страна предала за време размене заробљеника у Донбасу.
Припадници украјинских снага безбедности или паравојних формација су жртвама мучења стављали кесе на главе, како би их држали у неизвесности и наводили на помисао да им је наступио задњи час, ради добијања „исправних“ сведочења или ради „промене погледа на свет“ „претили стрељањем“, одсецали прсте и брусили зубе турпијом.
Директор Фонда за истраживања проблема демократије Максим Григорјев каже да већина људи подвргнутих мучењу није била из редова устаника.
„То су цивили који немају никакве везе са ратним догађајима. Људе хапсе и муче под потпуно неоснованим изговорима: да је код њих наводно пронађена визиткартица руског новинара; или зато што особа има кавкаско име“, каже Григоријев.
Према његовим речима, то је већ други извештај на основу сведочења бивших заробљеника који је припремила Русија, а материјали се шаљу међународним правобранилачким организацијама, али да најчешће нема никакве реакције. Очигледно из истог разлога из којег су западни новинари за време размене заробљеника спуштали камере када се у водокругу појаве људи које враћа украјинска страна.
Аутори извештаја истичу да Запад вероватно зна шта се дешава, зато су сведочења упућена пре свега „владама адекватних земаља, које поштују међународно право“.
„Не сме се хладнокрвно посматрати како се у 21. веку у Европи иживљавају над људима“, каже заменик председника Државне думе РФ Сергеј Железњак.
„Иживљавати се, користећи многобројне методе мучења који је смислило човечанство, укључујући и оне којима су убијали нацисти за време Великог отаџбинског рата и оне које су очигледно донели западни инструктори. Одговорност за жртве лежи не само на украјинским властима, већ и на руководству оних земаља које подржавају наставак овог безакоња“, каже он.
Ипак, аутори извештаја не намеравају да раде „за фиоку“.
На основу сведочења припремају се тужбе Европском суду за људска права, а изјаве сведока ће се разматрати и на маргинама европских конференција.
Само заједничким напорима и отвореним дијалогом можемо да превладамо хуманитарну катастрофу и да решимо проблеме становника Донбаса, убеђена је председница Комисије за развој јавне дипломатије и подршку сународника у иностранству Јелена Сутормина.
