„Просвета, као делатност, има минимум процеса рада, а тај минимум чине две трећине часова. Ако неко најављује да ће више од трећине часова бити изгубљено, онда на тај начин позива на штрајк који није по закону и зато просветари треба добро да се рапитају о својим правима, јер закони предвиђају оштре казне, а лидери синдиката су углавном заштићени“, рекао је Вербић за Радио-телевизију Србије.
Према његовим речима, око 76 одсто школа у Србији ради нормално, мада, како је рекао, „запослени у тим школама нису задовољни, али сматрају да је споразум који смо постигли у фебруару здрава основа за даљи дијалог“.
Вербић је поновио је да је споразум о прекиду штрајка, који су представници репрезентативних синдиката просветних радника и Министарства постигли у фебруару, био резултат компромиса.
„Влада Србије је усвојила тај споразум, а оно што се после тога догађало у неким школама је акција појединих представника синдиката просветара“, рекао је Вербић.
Председник Уније синдиката просветних радника Србије, Драган Матијевић, подсећа дa је фебруарски споразм постигнут са синдикатима који броје свега неколико хиљада чланова, а да их синдикат на чијем је челу, има 30 хиљада. Матијевић за Спутнњик каже да су просветари упознати са законском процедуром о штрајку.
„Министар стално прети, маше законом као батином, а батина увек има два краја, на коме ће се ломити, то ћемо још да видимо. Он би да даје отказе, не може, он мисли да може, али не може, јер се не разуме, нажалост, ни у тај закон. Отказ може да ми да само директор и то после дисциплинског поступка, то је правна процедура. Нисмо ми носачи код Вуковог споменика, па да може да отпусти 10 хиљада радника у једном дану. Министар не разме о чему се овде ради јер није одржао ни један час у животу", каже Матијевић.
Министар је рекао да никада раније није толики проценат државног буџета издвајан за плате наставника и да се „тачно зна“ за које су сврхе опредељена буџетска средства и поменуо стручно усавршавање просветних радника.
Унија синдиката просветних радника Србије и Синдикат радника у Просвети Србије, у саопштењу су упитали по којем правном акту је министар Вербић "ускратио право" синдикалцима да учествују у изради Закона о платама у јавном сектору.
УСПРС и СРПС такође су питали по којем акту је ускраћено право синдикатима да потпишу Посебан колективни уговор, у чијој су припреми учествовали.
Синдикат је радикализовао протест у понедељак, 23. марта, јер су зараде наставника за фебруар у појединим школама умањене због учешћа у штрајку, од 5 до 33 одсто. У 350 школа у понедељак нема наставе, а у свим школама које су у штрајку убудуће неће бити допунске, додатне и припремне наставе.
Чланови УСПРС-а и Синдиката радника у просвети Србије су у штрајку и одржавају скраћене часове од 17. новембра 2014. године.
Преостала два репрезентативна синдиката — Синдикат образовања Србије и Грански синдикат просветних радника „Независност“, потписали су раније са Министарством просвете Посебан колективни уговор и Споразум о прекиду штрајка и окончали штрајк у ком су претходно учествовали.