00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
07:00
30 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
17:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
17:30
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
20:30
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Александар Први Карађорђевић“
21:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Александар Први Карађорђевић“
17:00
30 мин
ЕНЕРГИЈА СПУТЊИКА
У колачима екстракт ваниле произведен од нафте
17:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери

Предлог да се улица у Београду назове по чувеном руском архитекти

Стручна јавност у Русији доживела је изложбу у Москви као откровење, зато што је његов рад у матици готово непознат. Разлог треба тражити у чињеници да се Краснов није радио у Москви и Петрограду. И поред административних перипетија, аутори су успели да у Москву донесу двадесет оригиналних дела Николаја Краснова. Отварању су присуствовали амбасадор Србије у Русији, Славенко Терзић, директор Архива Југославије, Миладин Милошевић, бивши амбасадор Русије у Србији, Александар Конузин и друге високе званице. Изложба је привукла велику пажњу медија.
Стручна јавност у Русији доживела је изложбу у Москви као откровење, зато што је његов рад у матици готово непознат. Разлог треба тражити у чињеници да се Краснов није радио у Москви и Петрограду. И поред административних перипетија, аутори су успели да у Москву донесу двадесет оригиналних дела Николаја Краснова. Отварању су присуствовали амбасадор Србије у Русији, Славенко Терзић, директор Архива Југославије, Миладин Милошевић, бивши амбасадор Русије у Србији, Александар Конузин и друге високе званице. Изложба је привукла велику пажњу медија. - Sputnik Србија
Пратите нас
Српска народна партија (СНП) Ненада Поповића саопштила је данас да је покренула иницијативу да Комисија за споменике и називе тргова и улица града Београда додели улицу Николају Петровичу Краснову, руском архитекти који је у Београду живео и радио од 1922. до 1939. године.
Николај Краснов - Sputnik Србија
Николај Краснов – руски неимар Србије

У саопштењу се наводи да је Краснов (1864-1939.) пројектовао зграду Владе Србије, Министарства спољних послова, Државног архива у Карнегијевој улици, Патријаршије Српске православне цркве, стубове некадашњег моста Краља Александра I Карађорђевића, а данас Бранковог моста.

СНП је додао да је Краснов заслужан је и за уређење Белог двора на Дедињу, ентеријера Дома Народне скупштине Србије, као и за изградњу маузолеја династије Карађорђевић на Опленцу, Његошеве капеле на Ловћену и спомен-костурнице на Зејтинлику, пише у саопштењу.

Краснов, који је својим делима дао посебан печат Београду, заслужује да му се Београд на овај симболичан начин одужи, навео је СНП.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала