Скупштина Србије разматраће лекс специјалис о пројекту „Београд на води“, а премијер Александар Вучић најавио је да ће лично образложити посланицима зашто је важно усвојити тај закон. Почетак седнице о том закону двапут је одлаган, први пут са 1. на 2. април због обавеза посланика, а онда због католичког Ускрса до 7. априла.
У предлогу закона уређује се утврђивање јавног интереса за експропријацију непокретности ради реализације пројекта изградње Београда на води као пројекта од посебног значаја за Србију и Град Београд.
Лекс специјалис је већ дуго предмет полемика. Власт тврди да ће пројекат, чија би реализација, ако све буде ишло по плану, требало да почне на лето, бити подстицај за развој не само Београда него и читаве Србије и да ће запослити више од 13.000 радника.
Опозиција, али и део стручне јавности, критикујe пројекат, сматрајући не само да ће естетски променити слику Београда, већ и да је прекршен низ закона али и Устав Србије због намере власти да релизује овај пројект. Неки, попут лидера Нове странке Зорана Живковића, чак разматрају могућност подношења кривичне пријаве због овог пројекта.
Нова слика Београда
Шеф посланичке групе Српске напредне странке Зоран Бабић за све који, како каже, имају проблем са чињеницом да ова влада жели да реализује инвестицију која је огромна не само за Србију већ и за Европу, има само једно објашњење — чиста политичка мржња.
„Овим пројектом уредиће се област од 177 хектара. Запослиће људе у Србији, а Београд ће поставити на мапу светских метропола по изгледу, култури и свему ономе што Београд и јесте. Ти што мисле да су страћаре слика Београда и који желе да га врате уназад су један правац. Други правац је модеран Београд са грађевинама највишим на Балкану, са стамбеним објектима од милион квадрата, 750.000 квадрата новог пословног и комерцијалног простора, са 20.000 нових радних места, 13.000 запослених, са 62.000 јавних садржаја, вртића, школа, установа културе, социјалне и здравствене заштите. На том простору је предвиђено 242.000 квадрата нових зелених површина, паркова. Цео комплекс ће имати 17 хиљада становника. Тако да, ако с једне стране ставите слику дивљег насеља и вагона, која је под бившим режимом била слика Београда, a с друге стране слику новог мегалополиса, онда треба дићи обе руке за овај пројекат, а не једну“, убеђен је Бабић.
Бивши главни градски архитекта Ђорђе Бобић, међутим, сматра да држава покушава да реализује један непроверени пројекат.
„Реч је о томе да је лекс специјалисом држава овај пројекат прогласила пројектом од националног значаја. Не видим никакв разлог да пројект који ће да финансира приватни инвеститор буде проглашен пројектом од националног значаја. Лекс специјалисом се ствара подлога да то може да се догоди поново. Значи, ако закон прође, ствара се преседан да практично у будућности у сваком тренутку, за било који пројекат и земљиште, држава може да каже да је од националног значаја и да експропише земљиште“, каже Бобић.
Бабић на ово одговара да се овим Законом јасно прописује поступак као и утврђивање разлога јавног инстереса и сам поступак експропријације и издавање грађевинске дозволе за овај пројекта.
„То значи — ко подноси захтев за експропријацију, у чије име се она спроводи, по којим условима и по којим ценама… Ми овде имамо објекте и који су нелегални и легални, као и оне који су процесу легализације. Апсолутно, до танчина је овим законом обрађен сваки појединачни детаљ, како ће се шта спроводити. Сваким чланом закона је дефинисано све, па чак и шта се ради уколико администрација не даје одговор. Дефинисано је и у идеалном случају, када се стране усагласе и са ценама и са свим осталим како се поступа. Све се завршава за 27 дана. Ко какве трошкове сноси… А сви су ослобођени плаћања такси. Апсолутно све је дефинисано у поступку експропријације. Експропријација се врши у корист државе Србије и града Београда. Овај закон, дакле, дефинише поступак експропријације. Њиме се ослобађа сво земљиште на предвиђеном простору, како бисмо наставили са чишћењем самог терена, да би од лета почели надземни грађевински радови. Јер су ови на земљи већ почели“, каже Бабић.
Пројекат ствара зид
Бобић износи и низ замерки са стручне стране. Према његовом мишљењу, Београд ће, у случају реализације тог пројекта, бити неки други град и читава историја Београда биће промењена.
„Кота београдског гребена који се протеже од Храма Светог Саве до Београдског победника, где у средини доминира Београђанка, са падином од Кнез Михаилове, Булеваром ка Сави је једна слика Београда која је, по мојој процени таква каква је, мени лепа. И то јесте нешто што је Законом заштићено као визура, као културно добро ове државе и овог града. И ту нема никаквог спора. С друге стране, у дну, значи на нивоу реке Саве, зидају се објекти (по овом пројекту), од 20 спратова, што је негде око 70-80 метра висине. Ту је и кула, која је висока 200 и нешто метара, и још велики број објеката који су уз њу и који сви имају по 20-30 спратова. Они практично стварају један зид, који ће потпуно покрити београдску визуру, гледано са стране Новог Београда. У суштини, биће то потпуно нова слика Београда, ако се то чудовиште буде изградило“, наводи Бобић и додаје да то мишљење деле многи стручњаци за архитектуру и урбанизам.
Каже да није против тога да се гради у простору савског амфитеатра, али да мора да постоји нека процедура која би прошла озбиљну јавну расправу и да јавност Београда, и стручна и лаичка, у то буде укључена, а следећи корак је међународни јавни конкурс.
„Постоји и студија о савском амфитеатру коју је објавила САНУ, на основу свега што је рађено“, додаје он.
Бабић узвраћа да они који постављају свакаква питања о том пројекту без икакве референце то раде једино у сврху заустављања развоја Србије и Београда.
„Све ово страшно асоцира да су то исти ти урбанисти који су подржали тадашњу градску власт под вођством ДС, када је велики светски ланац хотела желео да од разореног хотела Југославије направи један реномирани велики хотел, а то нису дозволили јер је тражено да се направи студија како би сенка тако високог објекта утицала на понашање врабаца на Великом ратном острву. И то је био разлог из ког је једна тако велика инвестиција отерана из Београда“, подсећа шеф посланичке групе напредњака.
Он поставља и питање да ли би требало да се Београд поноси вагонима у којима су живели неки људи у нехуманим и нехигијенским условима и додаје: „Мислим да не“.
Бабић иначе тврди и да ако се погледа Закон о утврђивању јавног интереса и посебним поступцима експропријације, издавања посебне грађевинске дозволе ради реализације пројекта Београд на води, по свему је усаглашен са законима Републике Србије и са Уставом Србије.
„Овај закон доказује и показује због чега је Београд на води јавни интерес“, тврди Бабић.
Бобић, пак, изражава наду да ће да власт имати слуха за то шта им струка говори, али и људи из културе, саобраћајни експерти…
„Ниједан град од два милиона грађана не сме да буде препуштен на милост и немилост приватном инвеститору који има на уму само једно — а то је профит. И то је у реду, али по правилима која су битна за опстанак и будућност једног града. Београд има традицију која не сме бити грубо нарушена“, закључује Бобић.
Иначе, интересовање за куповину станова у две куле „Београда на води“ је, како показују истраживања, велико, а градоначеленик Синиша Мали је пројекат представио на више сајмова некретнина у иностранству.
